Babygirl - Loše, na mnogo nivoa

Legenda IMDB kaže da je ovaj film miks "krajma", "trilera", "misterija" i "drame". A, zapravo, ovakvo "konfigurisanje" jeste neviđena "blasfemija", to jest "blamaža", jer krimi-misteri-trilera u Babygirl nema ni u naznakama, on prosto jeste neka vrsta pokušaja "erotske drametine", ali tamo negde na nivou, ili čak i ispod onoga što nam je već ponuđeno u Fifty Shades of Grey... s tom razlikom da Nicole Kidman nije uverljiva čak ni Dakota Johnson, a kamoli, recimo Kim Basinger iz erotskog klasika Nine 1/2 Weeks. S druge strane, Babygirl i Nicole dobili su nekoliko značajnih fimskih nagrada, pa se s pravom može postaviti pitanje - ko je ovde blesav?

Rediteljka Halina Reijn, pre sada već tri godine snimila je tinejdž horor-komediju Bodies Bodies Bodies, a godine 2019. debitovala je s "zatvorskom dramom" Instinct. I ono što je najčudnije, uprkos prilično slabašnim utiscima s ova dva filma, ovaj, treći po redu, uprkos sveopštem kritičarskom hajpu - meni deluje ubedljivo najslabije! Jer, prethodna dva filma imala su jasno namenjenu publiku, a ovaj - kao da je sastavljen iz "kućnog videa" Nikol, željne nazovi erotskih avanturica (čak na stranu i to što bi "zluradi" mogli da kažu da u svojoj "plastificiranosti" sad već deluje i kao Majkl Džekson u poznim godinama...). 

Jednostavno, ovde ništa ne valja. Priča je više nego tanka (ej, ona direktorka neke kompanije za veštačku inteligenciju ili tako nešto, koja postaje erotski opsednuta svojim mladim stažistom, pa zbog njega dovodi u opasnost svoju karijeru i porodicu, a on, jaadaaan, toliko tetovirano samouveren da uspe da je nagoni na tretman psa koji mu liže iz ruke), da je neverovatnija po svojoj uverljivosti nego ona u već pomenutom Fifty Shades of Grey. Ali, ajde, čak i da prigutamo takvu "žvaku", erotske scene zbog kojih je marketinški ovaj film osuđen na "hype-sablazan", zapravo su toliko "nevine" da prema njima one u takođe već pomenutom Nine 1/2 Weeks izgledaju kao "najviši nivo erotične elegancije". Istina, čini mi se da jednom (ili možda dva puta) vidimo golu guzu bake Nikol, ali to nikako ne bi trebalo da bude "privlačan detalj" za žrtvovanje vremena da se pogleda celokupni "uradak". Šta ti je Nikol ovo trebalo??? - kao što bi, kako to mediji prenose, rekla tvoja ćerka...

Čak i kompozicijski, Babygirl deluje potpuno asinhrono. Kadrovi su "malo tu-malo tamo", skrckani tako da ostavljaju utisak da su neki potpuno suvišni. Malo korporacijskih iventa, malo porodične atmosfere, pa malo "seksića" (ali tako da se uprkos oreolu hypea - "ne pretera"), pa onda red šminkanja, botoksiranja, hijalurisanja (ili čega već...). Nekako sve to zbrčkano tako zajedno izgleda kao da je Nikol stupila u rat sa bakom Demi Mur iz The Substance (pročitajte i recenziju na The Substance - Feministički horor), nastojeći prvenstveno da obe imaju "konja" (skupo plaćenog, ali generalno duhovno praznog) u trci za što većim brojem filmskih nagrada.

Manite se svega ovoga i pogledajte ponovo Nine 1/2 Weeks!

Eto, baš sam besan...