The Last Voyage of the Demeter - Starinski, ali bravo

Da li se jedan horor odenut starinskom patinom može nazvati pravim-pravcatim osveženjem modernog žanrovskog izražavanja? U slučaju The Last Voyage of the Demeter, situacija je upravo takva. 

Filmova o doživljaima grofa Drakule bilo je i-ha-haj u istoriji kinematografije. Neki su bili izuzetno uspešni, neki tek snimljeni reda radi, pa nije ni čudo što su mnogi fanovi s skepsom primili vest o snimanju još jednog filma na istu ikonografiju. Ali, gle, varke - The Last Voyage of the Demeter je ponudio sasvim novi senzibilitet staroj priči - to jest legendarnom romanu koji je još 1987. napisao Bram Stoker! 

Cela radnja ovog filma zasnovana je na poglavlju VII epistolarnog Stokerovog romana, onog u kome na samo 18 strana govori o tome kako je vrhovni vampir dospeo iz Transilvanije u Britaniju, na brodu "Demeter" koji je kasnije osvanuo fantomski prazan i brodolomom skrhan. Već to je fenomenološki izuzetno interesantan i pametan način realizacije - snimiti film razrađujući samo jedno poglavlje knjige, gotovo tako neprimetno u celom književnom delu, a svakako još neprimetnije u celokupnom filmskom opusu filmova o Drakuli.

Dakle, brod "Demeter". Prevozi teret iz Rumunije u London. Među brojnim sanducima nalazi se i nekoliko krajnje tajanstvenih. Posada je mala, a žurba je velika. Tek stari kapetan i nekoliko mornara. I kapetanov unuk. Njima se priključuje i doktor sa Harvarda (Corey Hawkins) koji, takođe žuri da stigne u London. Njega članovi posade baš i ne primaju rado na brod, ali kada spasi kapetanovog unuka od pada sanduka na doku, karta za prevoz mu je obezbeđena. I, plovidba počinje. Međutim, ubrzo počinju da se dešavaju neke zle stvari na brodu - prvo domaće životinje bivaju rastrgane, a u jednom sanduku pronalaze i lepu Aisling Franciosi, s čudnom krvnom  infekcijom (Drakulinu nevestu!?).

I tu, u skoro dva sata trajanje filma, nalazim sličnost s zlokobnom atmosferom koja, recimo, krasi jedan od najboljih filmova žanra ikada snimljenih - Alien. Brod u nedođiji, zatečena posada, zločinac koji krvavo istrebljuje jednog po jednog...

Nema tu mnogo filosofije. Od uvodne scene, razbijenog broda "Demeter" na obalama Britanije - gotovo sve se zna. Film i počinje tako - a glavna dešavanja zatim sežu - četiri nedelje ranije, kada kreće plovidba. I tu leži možda i najveća vrednost filma, uprkos tome što znamo kako će se sve završiti, Alien nijednog trenutka nije dosadan, a mi istinski strepimo nad sudbinom svih tih likova. Napetost je prisutna, rediteljevo umeća i beskompromisnost u pronalaženju pravih scenskih rešenja i uglova kamere jeste umetnički inspirativna. Kadrovi koje nam je isporučio norveški reditelj André Øvredal (Mortal, Scary Stories to Tell in the Dark, The Autopsy of Jane Doe, Trolljegeren i debitantski Future Murder) odišu patinom nekih prošlih vremena, ali to im samo služi na čast. U vremenu kada je teško biti originalan, ovaj film je "lek na ranu".

Gledati! I širiti dalje...