Robots - Jedan od najboljih pisaca SF-a

Nije baš čest slučaj da se snimaju filmovi po delima nekih od najznačajnijih SF pisaca svih vremena. A, Robert Sheckley to svakako jeste. Njegov stil omeđen veštim baratanjem apsurdnostima koja jednako povezuje komiku, satiričnost, društvenu angažovanost i nadrealizam provokativnog saznanja, inspirativan je za sve poklonike žanra, kao i za one koji tek kreću na put saznanja o vrednostima istog. 

Po Sheckleyjevim delima snimljeno je nekoliko SF filmova, mada ne baš u poslednje vreme, što je prilično čudno obzirom na njegovu reputaciju - koscenarista je filma The Utilizer (1996), a po njegovim kratkrim pričama i romanima snimljeni su i Freejack (1992 - trojka Emilio Estevez, Mick Jagger, Anthony Hopkins), Le prix du danger (1983 - Michel Piccoli), Condorman (1981 - Oliver Reed, Barbara Carrera), La decima vittima (1965 - Marcello Mastroianni, Ursula Andress), a interesantno je da su po njegovim romanima snimljeni i klasični trileri Geheimnisse in goldenen Nylons (1967) i Escape from Hell Island (1963).

Ali, u slučaju ovog teksta Sheckley nije u prvom planu, već film Robots, zasnovan na njegovoj kratkoj priči The Robot Who Looked Like Me.

Godine 2032. ilegalna radna snaga (čitaj: Meksikanci) proterani su iz SAD, odnosno oterani preko graničnog zida. Za njima više nije bilo potrebe, jer su njihove poslove preuzeli roboti. I svi roboti imaju isti izgled, osim onih, ilegalnih, napravljenih po specijalnim željama njihovih vlasnika - da izgledaju isto kao i oni - što je strogo kažnjivo. Međutim, bogati Charles (Jack Whitehall) jeste ogromna lenština, koja vreme provodi samo igrajući se na kompjuteru, pa čak šalje i svog klona/robota da ugovara ljubavne sastanke ne želeći da se zamara prevelikom pričom, već samo da... pa... "uleti" na kraju, kad treba obaviti seksualni čin. Misli da je i Elaine (Shailene Woodley) jedan takav lak seksualni plen, ali se ispostavlja da je ona... pa, zapravo... samo neka vrsta onoga što mi najčešće nazivamo "starletom", odnosno neko ko je u potrazi za bogatim švalerima. A, da se ne bi sama "prljala" i ona koristi svog robota/klona. I, tu se roboti/klonovi međusobno zaljubljuju i beže, a pošto je njihovo posedovanje strogo kažnjivo, pravi Charles i Elaine moraju da ih pronađu i zaustave pre nego što javnost otkrije da postoje njihovi "duplikati"...

U principu, Robots nije baš preterano-budžetni film i to se jasno vidi. Šteta, jer se čini da priča ima mnogo veći potencijal od načina na koji je realizovana. Ipak, i kao takva može da posluži kao pokazatelj "zanatstva", odnosno, kako za skromna sredstava snimiti jednostavan, a, ipak, dovoljno angažovan i solidan film. Reditejski i koscenaristički par Casper Christensen i Anthony Hines jesu debitanti u sferi dugometražnog filma, što se vidi, ali, možda bi nekom značilo da stekne kompletniju sliku o "umeću" ako zna podatak da je ovaj drugi bio i koscenarista čuvenog Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan.

Sve u svemu, relaksirajuće, bez prevelikih očekivanja, nekoliko dobrih fazona, osećaj "umetnik je prisutan" i... vozi!