Jurassic World: Dominion - Dinoi kao James Bond

Kad pomislite da ste svašta videli na filmu - ovo će vas obezoružati. Zapravo, Jurassic World Dominion jeste film kakav baš i niste morali da vidite, ali svojom konstukcijom je dovoljno blesav da baš nećete zažaliti što ste mu poklonili poverenje. Čini vam se blesavo? Pa, jeste...

Ljubitelji franšize Jurassic Park, odnosno Jurassic World, mogu se osetiti i izdanim, jer Jurassic World Dominion jeste potpuno druigačiji film. U njemu dinosaurusi i ostale živuljke ponašaju se poput Jamesa Bonda ili Jasona Bourna, scene jurnjave su totalno "blasfemične" kao i u nekom od akcionih "tajnoagentskih" blokbastera, pa bi cinici i teoretičari zavera rekli čak da je upotrebljena i onaj isti "scenaristički" i "zeleno-platnasti CGI" mizanscen za scene jurnjave, kao i u pomenutim ostvarenjima (čitaj - "samo promenjeni likovi", pa tako imamo scene u kojima žene i dinosaurusi skaču preko krovova, kao da ih je pravio lično mlađani Indiana Jones, James Bond ili Jason-kako-god, ili neki od takvih im superheroja. E, sad, nekom može sve to biti "too much", ali nekome može biti i zabavno, pa ko se kako snađe...

Mnogi svetski kritičari su "sahranili" ovaj film, zamerajući mu uglavnom nekonzistentnost sa ostalim nastavcima franšize. Ima tu nečega - u Jurassic World Dominion dinosaurusi su, nekako, potisnuti u drugi plan - nisu više "ono nešto" oko čega se plete glavni zaplet. Ovaj put, u centru zbivanja su - džinovski mutirani skakavci! I, mada ovakav scenaristički razvoj i razlog može pre biti svojstven nekom treš ostvarenju, ipak mi se čini da celokupan utisak nije potpuno za baciti. Ako ništa drugo, onda zbog tog "nostalgičnog prizvuka" koje izaziva zajedničko pojavljivanje prvobitnih junaka, a to su Laura Dern, Jeff Goldblum i Sam Neill. U kombinaciji s novim "herojima" iz potonjih filmova, kao što su Chris Pratt, Bryce Dallas Howard i Isabella Sermon, takav "galimatijas" glavnih likova deluje "totalno drugačije" od svega do sada viđenog u franšizi. Samim tim, čini mi se da takav scenaristički pokušaj slovi kao dovoljno zanimljiv i "drugačiji" da ne bude tek tako odbačen, bez gotovo imalo olakšavajućih okolnosti.

Priča je prilično blesava. Kako smo videli u prethodnom filmu Jurassic World: Fallen Kingdom, dinosaurusi su u neku ruku pripitomljeni i počeli su da žive s ljudima. Neki su dobri, a neki su i dalje zadržali svoju svojeglavost, pa im se nije baš preterano približiti. Uostalom, kao i ljudi. E, u celoj toj gunguli, nevaljali naučnik u svojoj korporaciji razvija genski modifikovane džinovske skakavce! Da bi sproveo svoje opite do kraja, potreban mu je genski materijal dinosauruski, ali i male klonirane Isabelle (ko je gledao prethodne filmove zna o čemu se radi), koja sad živi sa usvojenim roditeljima Chrisom i Bryce. Zbog toga buntovnu tinejdžerku otima i seli u svoju laboratoriju. Počinje potraga. Za nevaljalog naučnika, ne znajući radi i trojac iz originala - Dern, Goldblum i Neill - te će se i oni kad vreme dođe priključiti pravičnoj strani...

E, sad, ima tu još dosta "podzapleta" - cinici bi rekli i potpuno suvišnih i zamarajućih, ali, generalno, struktura filma i jeste takva da zahteva malo veću pažnju nego što je to uobičajeno za ostale filmove franšize. Naravno, daleko da film ima onu originalnost koju je doneo Spielberg, predug je, traje skoro dva i po sata, i čini mi se da znatno pada u drugom delu, kada se radnja preseli u tajnu laboratoriju zlog naučnika. Reditelj Colin Trevorrow (Jurassic World, Safety Not Guaranteed) sklepao je konstrukciju koja stoji na staklenim nogama, kleca, ali, ipak, uprkos svim manama, može da opstane u nehumanom svetu omeđenom besomučnom trkom za zaradom, bez obzira na emociju. Zato - uprsko verovatno slučajno postignutoj treš-estetici, ako tako posmatrate ovaj film - nećete se dubdoko razočarati. Možda, samo malo...