The King's Man - Najgori od sve dece...

Film koji je najavljen kao prequel Kingsman: The Secret Service, pa samim tim i za kasniji Kingsman: The Golden Circle, konačno je dospeo u velike dvorane. Kažem "konačno", jer je nekoliko puta odlagana njegova premijera (od 2019. godine) zbog aktuelne nam pandemije. Međutim, nakon "konačno odgledanog", komotno se može reći da baš i nije morao da bude još prikazan. Bar ne dok ne prođe još jednu "ozbiljnu montažu"...

Da se reditelj Matthew Vaughn (autor i prethodna dva) kojim slučajem odlučio da, umesto što traje dva sata, film završi na pola, uz dodatak malo minuta da bi dobio bar malo podnošljiviju dužinu trajanja dugometražnog filma, onda bi, možda, i celokupni utisak bio bolji. Ovako, dobio je film duži od dva sata, totalno nesrazmeran u svojoj konstrukciji, koji svojim kadrovima predstavlja mešavinu filmova o tajnom agentu 007 (pogotovo onog gde se biju na vrhu Meteora), ozbiljnih dilema i scena iz 1917, tupavih kaskadersko-kompjuterskih efakata mnogo bližih feelingu koji izazivaju filmovi franšize Johnny English, a zamišljenih ovde tako da izgledaju sasvim ozbiljno. Dodajte tome i međunarodne zavere bliske, recimo, književnim delima Dena Browna, ali naivnije izvedene nego što bi to osmislili The Simpsons. Suviše toga, a, zapravo - ničega...

Ralph Fiennes je Orlando Oxford, britanski plemić, koji će se, sa svojim sinom Harrisom Dickinsonon naći u središtu zavere osmišljene od strane "moćne tajne organizacije" da prvo izazove Prvi svetski rat, a potom ubedi pre svega Ruse da promene stranu i udare na Veliku Britaniju. To je prilika da u u ovaj "Bosanski lonac" ubace i atentat u Sarajevu, Gavrilo Princip, Raspućin, Romanovi, brkati austro-ugarski car (koji svojim smešnim brkovima samo podseća da nije Hercule Poirot)... Tih prvih sat vremena prolazi i u stalnoj filosofskoj napetosti između Ralphovog filmskog sina koji želi da bude poslat na front i "ubija", i Ralpha koji je zbog traumatične prošlosti postao ubeđeni pacifista i mora da po svaku cenu spase (ludu)glavu svog naslednika. Pri tom, Ralph i nije baš toliko miroljubiv, jer prihvata da usput pobije koga treba da bi opstalo Britansko carstvo, ali dobro...

I, to je prvih sat vremena...

Uz jednu zaista lepo osmišljenu scena borbe protiv Raspućina, moglo bi se reći - dovoljno.

... Drugih sat vremena, nakon što se desi to što se desi, Ralph se preobražava o preteču Jamesa Bonda i vija misterioznog glavnog zlotvora, najvećeg svetskog zločinca, a sve uz pomoć svog vernog (?)batlera (Djimon Hounsou) i (?)sobarice-kuvarice (Gemma Arterton). Njih troje protiv najgoreg i najgorih na svetu...

Ostaje nejasno - "Šta je pisac hteo da kaže?". Ako smo u prva dva filma o "Kindgmenima" tačno znali kojim stazama oni hode, u ovom su se oni potpuno izgubili. Svi likovi, osim doneke Ralpha i sina mu, potpuno se izgubljeni i nedefinisani. Čak je ispuštena i veoma interesantna mogućnost da se o liku Raspućina progovori na način koji bi bio dostojan situaciji, skrajnuvši ovu interesntnu (pod)priču na tek njen skiciran aforizam. Baš besmisleno, jer je još samo lik Raspućina (pod maskom neprepoznatljivi Rhys Ifans) zaista vredan spomena u celoj ovoj (ipak) dvosatnoj gnjavaži.

Srećom, priča o "Kingmenima" ovde se završava, pa četvrtog filma neće biti. Mora tako, jer ovo je bio prequel. Jednog dana, kad neko bude pratio njihovu hagiografiju, slobodno može zaobići The King's Man.