Dvizhenie vverkh - Veličanstveno!!!

Svaka čast!!!

Filmovi o sportu, a pogotovo oni uspešni, traže pravo majstorstvo kada je u pitanju njihova realizacija. Treba dočarati sav taj adrenalin i običnom gledaocu predočiti svet odricanja, krvi, znoja i suza, koji su jedini put do velike životne pobede.

Ruski film Dvizhenie vverkh upravo je jedan od takvih!

Priča u čijem je centru pažnje legendarni ruski košarkaški selektor Vladimir Kondrašin, čovek pod čijim je vođstvom prvi put uopšte neka reprezentacija pobedila ekipu SAD. Desilo se to u finalu Olimpijskih igara, 1972. godine u Minhenu, u kontroverznom finalu, kada su Sovjeti u dodatne tri sekunde usled sudijske greške postigli pobedonosni koš i tako osvojili zlatnu medalju, iako su Amerikanci oštro protestvovali zbog čak dva "ponavljanja" regularnog toka utalmice.

Glavna vrednost ovog filma, osim (h)istoriografski tačnog dočaravanja vremena, jeste i količina emocija koja je u njegovo stvaranje unesena. Likovi su upečatljivog karaktera, a kroz njih se prelama i odnos sovjetske kulture u sudaru sa zapadnim "vrednostima". Za one malo starije filmofile, koji pamte to vreme, posebnu draž predstavlja to što su tu čuvena braća Bjelov, Žarmuhamedov, drčni Litvanac Pavlauskas, Ivan Edeško... sve košarkaške veličine nekog vremena, pa... "prohujalog s vihorom"... A, to što film ima i prilično jasno izraženo satiričnu žaoku u odnosu na to komunističko vreme, kada je "pola SSSR-a otkucavalo drugu polovinu", još više ide u prilog njegovoj veličanstvenosti u odnosu na dobar deo onoga ono što se sada snima.

Ima li smo pre nekoliko godina Montevideo, Bog te video! i Montevideo, vidimo se!, kao "naše" prilično krupne iskorake kada je u pitanju tkz. sportski film jedne epohe. Ravnopravno s njima nastao je i film, a kasnije i serija Bicemo prvaci sveta, koji govori o još jednoj košarkaškoj velesili i njenim pohodima na brojna zlata koja je osvajala u svojoj istoriji. Ni Jugoslavije, ni Sovjetskog Saveza više nema... Ostali su neki filmovi da svedoče o tome kako su neki ljudi imali neke zajedničke ciljeve i za njih se borili do poslednjih atoma snage i svim srcem... Tu, ni Ameri nisu mogli ništa...

Jedina zamerka na ovaj film, ako ona uopšte stoji, jeste da na njegovom kraju nema informacija šta se dalje u životu dešavalo s akterima ove sportske epopeje...

 

  • Коментари (21)

За коментирање мора да бидете пријавени!

  • Stole Haringa
    eXtreme member
    22.05.2018. 01:55
      Njegova bolest i šverc su bili javna tajna. Zanimljivo je kako samo on nije prošao carinu i kako ke posle poslužio za primer. Ne bih rekao da je to bilo slučajnost.  Što se šverca tiče, nisu švercovali iz obesti ili da bi se obogatili. SSSR je poput ostalih država koje su činile Istočni blok čuvao svoju monetu. Rublja se mogla razmeniti u menjačnjicama ali je razmena bila ravna finansijskom samoubistvu. Znaju to oni koji su živeli tada na granicama Rumunije ili Mađarske. Znaju to i turisti poput mog strica koji je ioči olimpijade preko agencije posetio SSSR. U menkačnici je zvanično rublja vredela 12 nemačkih maraka. Sa dolarom, funtom i drugim valutama bio je sličan cirkus. Dtrikan je došao do love tako što je u redovnom prtljagu imao dva para novih farmerki koje je razmenio. Njihova plata je bila oko 150 rublji a za par farmerki su dali 120 rublji. Drugačije se nije moglo doći do rublje jer su na carini oduzimali novac koji je prelazio dozvoljen limit. Cene su bile niske a oni su se u hotelima A kategorije živeli kao carevi.   Da ne dužim, Ruje poput nas nisu imune na tehniku i perje iz inostranstva. [прикажи го целиот коментар]
  • Vilin
    eXtreme member
    17.05.2018. 14:42
    Odličan sportski film, koji drži pažnju, bez obzira na opšte poznat kraj. S druge nstrane promotivni i nadasve patriotski film sa ruske strane gledišta. Na žalost junaku ovog meča Aleksandaru Belovu su ubrzo posle ovog događaja, zbog navodno pronađenih ikona u torbi oduzete sve privilegije, pa i zvanje vrhunskog sportiste i preminuo je kao vrlo mlad, sa 26 godina.
  • Stole Haringa
    eXtreme member
    15.05.2018. 05:51
       Bilo je potrebno minimum 60 leta da ukapiraju u čemu je stvar.Чистилиште (1997) - руски филм са преводом  Šalu na stranu, ono gore je prvi ruski ratni film koji sam gledao. Pomerio je granice i bio je vesnik novih i dobrih ruskih filmova. Čistilište jen za mene bio i ostao mračan film koji vredi gledati i reprizirati. Mihalkov je bio dobar dok nije postao dvorski reditelj ali na svu sreću on nije jedini.    Rusi imaju dečije bolesti što se u ovom filmu itekako vidi ali imaju želju i sredstva da sve to prebole. Inače, ovo je drugi sportski i biografski film koji su snimili. Legend No. 17 (2013) je takođe solidan. [прикажи го целиот коментар]