Remarkably Bright Creatures - Iznenađujuće svetlo

Neki filmovi, jednostavno, ničim izazvani, donesu pravo svetlo u dubini tunela. Remarkably Bright Creatures, Netflixovo čedo, jeste jedan od takvih - sasvim iznenađujući "mali", "nostalgični", "plemeniti" uradak, koji osvaja na prvi pogled sva ta i najkamenitija srca prekaljenih filmofila, bez da ikog uvredi ili udari u pleksus pretencioznosti. Jednostavno, naki filmovi tako... iznenade...

Ova, pa nazovimo je romantična drama s izaraženom fantasy premisom, snimljena je po istoimenom bestseler romanu čija je autorka Shelby Van Pelt, a objavljenom 2022. godine. Glavne uloge u filmu tumače Sally Field, Lewis Pullman i Colm Meaney, i upravo takva podela predstavlja jedan od glavnih aduta za shvatanje lepote ovog filma. Dostojanstveno vremešna Sally Field (1940. godište), dobitnica dva "Oskara" za filmove Places in the Heart (1984) i Norma Rae (1979) prosto pleni svojim prikazanjem Tove Saliven, dobroćudne žene koju je život skoro polomio, nanevši joj dve velike tragedije, a vreme i penzionerske dane provodi radeći kao čistačica u akva-centru malenog grada, kontemplirajući o svojoj sudbini, između ostalog i s vremešnim oktopodom u akvarijumu po imenu Marcellus (glas mu dao Alfred Molina). 

Kada u gradić stigne lutalica u prašnjavom kombiju - Lewis Pullman - nesuđeni gitarista rok-benda, u potrazi za ocem koji mu je odavno napustio hipi-majku, stvari se dodatno komplikuju. Znatiželjni meštani, među kojima je i vlasnik lokalne prodavnice - još jedna velika nostalgično-dobroćudna glumačka "faca" - Colm Meaney - nastojaće da pomognu misterioznom šeprtljastom mladiću, ali će mnogi postupci, zapravo, izazvati suprotan efekat i doneti dalje namerno neispričane filmske podzaplete (uključujući i to kako je Marcellus rešio da uzme stvar u svoje... pipke).

... pa vi razmislite, kad sledeći put budete u restoranu naručili da pojedete neku hobotnicu...

Možda vas na prvu loptu neobičan mizanscen ovog filma i kontemplirajući mudrac-oktopod podseti na The Shape of Water i ono što je tada uradio Guillermo del Toro, ali, verujte, po pitanju Remarkably Bright Creatures uprkos svoj njegovoj "jednostavnosti" - mnogo je emotivnije bliže i to s punom odgovornošću kažem - prijemčivosti nekih ostvarenja koje bi nosile, recimo "Hallmark" oreol, nego umetničkom egzibicionizmu stvaralaca koji prvenstveno žele da šokiraju. U tom smislu, posebno je značajna i glumačka dominacija Sally Field, noseći patinu nostalgičnosti za sve one lepe filmove koje smo nekada voleli, a u kojima je učestvovala (i mi, s njom, kao gledaoci). Nije, ipak sve, prohujalo s vihorom, kako bih rekao...

... Nešto ima i dalje u čistokrvnoj emociji, dobronamernoj po veličanstvenosti postojanja i širokom osmehu koji izaziva.

... Baš kao gledanje ovog "open-minded" ostvarenja.

I, da, skoro da zaboravim, rediteljka Olivia Newman, potpisala je i Where the Crawdads Sing koga smo takođe mnogi voleli. pa eto, još jednog plusa zašto treba pogledati i ovaj film.