Greenland 2: Migration - Kreni, stani...

Nastavak filma Greenland iz 2020. godine ima promućuran naslov Greenland 2: Migration, ali je daleko od toga da je u pitanju neko kretanje ka boljitku. Jeste, ljubitelji žanra mogu da pronađu standardne obrasce, ali reditelj Ric Roman Waugh (Angel Has Fallen, Shot Caller, Snitch, Felon, In the Shadows, između dva nastavka radio National Champions i Kandahar) ni ovaj put nije se potrudio da u svoje delo unese dovoljno inovativnosti da bi se duže zadržao u sećanju poklonika priča o kataklizmi naše planete usled udara meteora, asteroida, kosmičke prašine, trica i kučina...

Džerald Batler je u prethodnom Greenland filmu uspeo da svoju ženu i sina mu malenog dovede do beznednosti skloništa na Arktiku, jedinog mesta na svetu gde su izabrani predstavnici ljudske civilizacije mogli da se sklone pred udarima katastofalnog meteora (pročitajte recenziju na Greenland - Već viđeno, ali ko mu kriv...). I, iako se taj film završava obećavajućim nadom po preživele, nagoveštavajući da će oni, nakon stišavanja apokaliptične oluje, ponovo da izgrade civilizaciju, na početku ovog filma otkrivamo da stvari nisu uopšte takve, te da prilike na Zemlji nisu ništa bolje nego u prethodnom filmu - radioaktivnost, meteorske kiše i dalje padaju, bla, bla... E, pa, kad maca zaigra i pred bunkerom na Grenlandu, hrabri Batler, njegova žena Morena Baccarin i sada već tinejdžersko-porasli sin Roman Griffin Davis pokušavaju da se domognu Evrope, to jest Londona, to jest Francuske, gde su čuli da postoji mesto poznato kao Krater, svojevrsna zelena oaza sigurnosti s dolinama punim sveća, radosnim pčelicama, smehom i šalom. Ali, put do Kratera više je nego opasan (bar je tako rečeno u filmu) - Evropom lutaju bande preživelih, dobri ljudi su gotovo nestali ili se kriju, pa će naša trojka morati dobro da se preznoji da uspe u svom naumu...

Ono što je, možda, i najveća (da ne kažem baš jedina) vrednost ovog filma jeste njegova "skrivena edukativnost", pa tako nagoni na proveru nekih informacija viđenih ovde. Tako, recimo, oni koji žele da saznaju nešto što baš i nisu znali, mogu da provere i ustanove da je zaista moguće doći morem od Grenlanda do Liverpula u Engleskoj (potrebno je desetak do petnaestak dana), što rade i naši junaci. Ali, osim ovog geografskog aspekta, malo šta ostalog je zaista "inspirišuće". Kadrovi su standardni, gluma je trange-frange, scenario je ravnolinijski... Da ne otkrivam detalje radnje, tek samo da napomenem da je u nekim delovima ona baš neinspirativna u pokušaju da se uključe i akcione scene ratovanja "dve vojske" za sigurnost Kratera, a da pri tom ne saznamo uopšte bilo kakve detaljnije informacije ko tu koga i zašto (dobro, verovatno će biti i "Greenland: Next Generation", da se bavi tom temom).

Sve u svemu, da je Roman imalo ozbiljnije prionuo na posao, kao i njegovi scenaristi Mitchell LaFortune i Chris Sparling, mogao je ovo da bude dostojan naslednik ne baš dovoljno upadljivog prvog dela. Ovako, i nije baš "dostojan", mada jeste "neinspirativno gledljiv". Pa, sad, ako ste fan katastrofa... A, i aktuelan je baš sad taj stvarni društveno-politički trenutak, teoretičari zavere rekli bi da američki predsednik Tramp baš sad filmu namerno pravi marketinški "zamajac"...