Fuchi ni tatsu

Pogledah dati film na preporuku. Za kratko vreme upadoh u kandze dve ciste drame. Zanimljiv je da se prodiskutuje (specificno je realizovan), a vidim nema utisaka i komentara na forumu. Spora je radnja a dinamika se ispoljava u drugom vidu. Meni ovo nije psiholoski triler vec cista drama, ima samo nekih dodirnih tacaka sa trilerom, a njegovi elementi sluze isto za nesto drugo. Hajde da ne pricam o opisu dovoljno je za porodicu, i ulazak u njen zivot osobe kriminalne proslosti  koji ima veze sa ocem , i ono sto je napisano sta data osoba radi, jer dobija posao i sobu u kuci, to je dovoljno.Posle toga nastaju peripetije.

Ovako malo me je ostavio u nedoumici oko utiska, vecina stvari je realna i ok, dok mi je nesto i sporno, ali  neku direktnu poruku nisam uvideo, kao da se vise ide na dozivljaj i emocije, prikaza psihologije porodice kao celine, i pojedinacno njenih clanova, i  promene u zavisnosti od .... 

 Imaju i neke pojedinacne simbolike npr boja i tip odece,itd... onda rekcije i ispoljavanje emocija ( izrazajna komponenta), koje se polako i suptilno prikazne inteziviraju unutar osobe, kulminiraju i ispolje se a zatim splasnu ( ovo me je kod ljudi uvek nerviralo i nisam do kraja razumeo), a zanimljivo prikazani i sentiment i afektivni ton, a u celini prozeta je i parabola greha.

 Ako je cilj scenariste i rezisera bio da to pokaze, onda je rezija dobra i gluma takodje, kao i kamera u nekoliko scena, dramaturski dobro odradjen, kao i nagli prekid narativa vesto upotrebljen.Utisak na kraju da je ok sto sam pogledao, jedna stvar me uvek odusevljava ( majka i cerka nakon...), i to je to, idem na sledeci film i ne bih preporucio npr. prijateljima, morao bih da razmislim kome konkretno,vec bih im preporucio neki drugi sto se teme tice, mozda neki drugi zanr.