Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
рецензии на филмови и серии
31.03.2025.
The Monkey - E, moj Kinže (Kinge?)...
IgaBiva
Ovaj film nastao je po istoimenoj kratkoj horor-priči koju je napisao majstor žanra - Stiven King - i sasvim sigurno uklapa se u u narodu sveprisutnu anti-mantru da je mnogo više slabih filmova snimljenih po delima ovog čoveka nego iole podnošljivih. Zapravo, gledajući The Monkey sasvim je jasno da je on nastao po jednoj kratkoj priči čuvenog pisca (ima 33 strane na engleskom), jer, jednostavno, dati film od 98 minuta uopšte nema materijala za toliko trajanje, niti se reditelj Osgood Perkins (Longlegs, Gretel & Hansel, I Am the Pretty Thing That Lives in the House, February), ujedno i koscenarista, potrudio da nam bar fenomenološki približi Kingovu ikonografiju, ako već nije potrefio i zanatski.
Zapravo, ovo je priča o majmunu-igrački, koji, kada ga navijete udara po svom dobošu i izaziva krvoproliće u okolini. Hal i Bil su blizanci koji dolaze u posed takve krvoločne igračke, pronalazeći je u ormanu svog nestalog oca-pilota. Još "zapravnije", igračka-majmun nije krvopija dok je ne navijete, ali klinci, od kojih je ekstrovertan, a drugi sav šeprtljast i povučen, ne uspevaju da se odupru porivu da vide kako majmunče radi. Navijaju ga i krv počinje da lipti...
... Radnja filma seli se 25 godina kasnije, kada zlokobno majmunče ponovo započinje krvavi pir u datoj, sad već mestima i iskušenjima raseljenoj i rasturenoj porodici. Kao da im nije dosta (a i nama), doboš počinje ponovo da udara, glave lete, eksplodiraju i jednostavno, prokletstvo odbačene igračke ponovo se vraća. Ko je od date braće tu dobar, a ko loš?
Ono što čini mi se, najviše "bode oči" (baš hororski rečeno) u slučaju The Monkey jeste to što film predstavlja mešavinu (crnog) humora i (slešer) horora. Jednostavno, u ovom slučaju, očekujemo mnogo više "kingovštine", nego što je ponuđeno, jer mi se čini da je reditelj Perkins sasvim pogrešio, ne odlučivši se šta želi da nam ponudi - senzibilitet Buffy the Vampire Slayer ili Hellraiser, čak ne vodeći računa ni da je, recimo, prošlo više od deset godina otkako je snimljena Annabelle.
Očekujemo nastavak The Monkey Anabelle... (šalim se, ne očekujem ga, nadam se da drugi deo nikad neće biti snimljen...).
Pogledajte neki žanrovski klasik, a ovo zaobiđite!
- Коментари (21)
За коментирање мора да бидете пријавени!
eXtreme member
02.04.2025. 11:24
Za jednokratnu upotrebu i da se zaboravi, hajde ima nekih zanimljivih scena, ali tanko je sve ovo. Mene nešto onaj deo pred kraj sa autobusom podseti na početak filma Sion Sona `Tag `Riaru onigokko (2015)member
02.04.2025. 11:20
razočarenjeeXtreme member
01.04.2025. 15:50
E to sam znao čuti od više ljudi, to da im je miniserija "It" ostala u sećanju kao strašna, verovatno pri tome misleći na poneku scenu, sam lik Penivajza i štajaznam već. Ja sam već imao 14ak godina tada, daleko mi je od kakve strave bilo, u to vreme je konačno i kod nas objavljena knjiga, koju sam momentalno pročitao, pa mi je taj televizijski uradak ostao u ne tako lepom a kamoli scary sećanju. "IT" je zapravo oda detinjstvu, prijateljstvu, detinjoj radosti i odrastanju, sve to pogotovo u vreme pedesetih god prošlog veka u američkoj provinciji, i serijica i skorašnji filmovi standardno maše i nedovoljno ogoljavaju osnovnu temu a kamoli tek Kingov dar, drugačiji medij ionako, bilo film, bilo televizija, svuda su kompromisi uzeli danak, u filmu su se čak i potpuno udaljili od 1950-ih, duh vremena preseljen u nostalgiju za 1980-im, dok je za prijateljstvo i odnos te dece tek potreban poseban talenat (well, i muda, jer međusobni seks te dece ni u ludilu nisu smeli da dotiču, bilo u filmu, kamoli tek na ionko ultra sterilnoj televiziji tog doba, pre HBO buma koji će uslediti nešto kasnije, kada su se rukavice kako-tako počele skidati).Razumem da deci koja odrastaju uz horore, ponekada ostane u sećanju ponešto objektivno mlako, kao uber strašno u sećanju, kao i lepljenje te etikete "kultno" na sve zamislivo i nezamislivo, no King je sve samo ne kultni pripovedač, adaptacije njegovih dela su to još manje, sve je to oduvek bilo ultra popularno, svima dostupno, često hvaljeno, nema ikakvog kulta, posebnosti kakve retke skupine obožavatelja, dok su ovome romani prodavani u multimilionskim tiražima, prevođeni na masu svetskih jezika, filmovi takođe, iskakali svako malo odasvud, nikada za kakvu to pa "specijalnu" grupu gledatelja, ne može ljući mainstream, baš niđe kulta.
Kod mene već rekoh, miniserija je bila trashy i sterilna istovremeno, daleko od strave a i duha Kingove proze, filmovi nešto bolji u ponekom segmentu, i dalje sve to meni daleko od Kingove proze, još je u to vreme bio sav u alkoholu, bogtepita u kojoj već kombinaciji sa opijatima i tabletama, zlatno doba 😂, sa umom koji pored sve lepote detinstva i strave odrastanja, tone u ludilo makrosveta sa bogovima, kornjačom i zlom, kkako bi se košmarni svet njegove mašte i halucinacija ukrstio u delu, eto, ispade suviše komplikovanim, ne samim po sebi, već za adaptaciju bilo za tv ili veliko platno. Mada se može, pretpostavljam, uživati u ponekom detalju bilo koje od tih adaptacija. Tek, eto, Kinga svakako pre valja čitati, valjda se podrazumeva 🙂