Polanski Vs Otrovni Pauci 0,5:2,5

Zamislite da je jedan od najpoznatijih svetskih reditelja odigrao filmsku šahovsku partiju sa početnikom, do tri, i da ga je ovaj dobio lagano, prepuštaući mu samo jedan remi - takozvani "remić". 

E, pa, otprilike, takav je i odnos snaga, da ne kažem kvaliteta, po pitanju njihovih najnovijih filmova - komendije(satire) The Palace naspram horora Vermines.

A, da odnos uspešnosti ova dva filma nije samo odraz moje proizvoljnosti i nadmenosti, već upravo ovakav, može da govori i podatak da Polanski za svoje poslednje ostvarenje nije dobio nijednu filmsku nagradu, dok je horor koji potpisuje Sébastien Vanicek dobio nagrade na Sitges - Catalonian International Film Festival i Fantastic Fest.

Pa, krenimo redom...

Iako The Palace nije sasvim loš (u njemu glume i John Cleese i Mickey Rourke, a koscenarista je čak i Jerzy Skolimowski), ipak se čini da je ovo jedan od najslabijih filmova u karijeri Romana Polanskog. Da je u pitanju film koji je snimio pre 50-tak godina, kada je počinjala njegova karijera, moglo bi se reći da ga je napravio mlad i obećavajući reditelj, ali Polanski, jednostavno, to više nije. The Palace jeste satira na blaziranost bogataškog društva, saopštena kroz "ekipu" koja se okuplja u luksuznom hotelu da bi dočekala novu 2000. godinu u zavejanom planinskom švajcarsom hotelu. Iako naizgled šljaštećih oreola nedodirljivosti, njihove sujete su tolike da veče biva krunisano "nepredvidivim sledom događaja" za većinu od njih, što valjda treba da ostavi poruku (ispričanu već toliko puta) o besmislenosti bogatašstva... Cleese i (neprepoznatljivi) Rourki su najočigledniji predstavnici tog sloja "nedodirljivih", beskrajnim plastičnim operacijama "doteranim", a osoblje zavejanog hotela jesu jedini koji koliko-toliko mogu da izađu na kraj s njihovim (bednim?) životnim navikama i željama. Kako? Videćete ako se ipak upustite u tek baš retko povremeno originalno duhovitu avanturu zvanu The Palace. 

Da, ipak, ne bude ovo "najstrašniji sud" za Polanskog, reći ću da je The Palace, ipak meni prilično bolji od na sličnog mu temu (a nagradama ovenčanog) The Grand Budapest Hotel. Ali i slabiji, od recimo takođe "hotelskog" Otel Eleon, derivata mnogima omiljene serije Kukhnya. Da je film Polanskog bio bar 15 minuta duži, da pruži valjaniji epilog, odnosno, da detaljnije progovori o sudbini svih (ili bar glavnih) junaka koji se u njemu nadmeću za svoje (neki baš kratkotrajne) minute, verovatno bi celokupan utisak bio mnogo povoljniji. Ovako, ipak, "bode oči" da je, nekako "sklepan na brzinu", a to je bar meni neoprostivo za takvog reditelja. Pa, vidite kako da utrošite vreme...

S druge strane, "paukoliki" horor Vermines jeste prvo dugometražno ostvarenje koje potpisuje francuski reditelj Sébastien Vanicek (i Polanski beše Francuz?). To je prilično moćna priča o grupi etno-gubitnika iz geta, koja se suočava s invazijom kolona otrovnih pauka donetih u njihovo veliko betonsko stanište od strane jednog od njih - ljubitelja egzotičnih životinja. 

Ujedno, ova horor priča je i povod za preispitivanje ideala omeđenih u iluzijama o važnosti našeg postojanja, paralelno s persiflažom o mogućnostima uklapanja u tekovine "uobičajenog" načina života obične (belačke?) civilizacije, suočene s opasnostima getoiziranog shvatanja svrhe funkcionisanja u svetu kojim odišu mirisi lakih (pa i onih težih) droga, socijalnih nepravdi i lažnofirmiranih sportskih patika. 

Ovo jeste film koji "drži" pažnju od početka do kraja, bez praznog hoda, postavljajući visoko lestvicu na skali najuspešnijih horora godine, ako ne i za duže vreme. Nasprot Polanskom, ovde ne fali "poistovećivanja s junacima", njihove sudbine nas brzo preokupiraju, a žmarci koje donose smrtonosni paučići dovoljno su protresajući da se i najokoreliji fanovi žanra neće osetiti prevarenim. 

Zbog svega toga - požurite i pogledajte - dok se na rasproda!

Na kraju, mnogo logičnije bi bilo da je jedan početnik snimio The Palace, a Polanski nešto tako "ubitačno" kao Vermines. Ali, mnoge stvari u ovom svetu odavno su izgubile smisao i postale satira same sebi u životnoj šahovskoj partiji. Takav je i odnos ova dva filma...