Arcadian - Nemaštovito

Taman čovek pomisli da se Nikolas Kejdž izvlači iz kandži loših filmova, kad ga strefi ovako nešto. Ima više razloga zašto mislim da je Arcadian loš film, ali je onaj najbrutalniji - sve je već n-puta viđeno mnogo maštovitije, pa zaista nema ni zrnca opravdanja za postojanje ovog (ne)dela.

Dobro - imamo apokalipsu. I, vanzemaljce (valjda su?). Otac i dva sina - sada tinejdžera - preživeli su sve ove godine krijući se od nedefinisanih strašnih spodoba koje napadaju samo noću - u izolovanoj kućici na selu. U njihovoj blizini nema nikog, osim još jedne porodice, s ćerkom - tinejdžerkom, ali je ta porodica mnogo bolje organizovana (ima više hrane i lekova), a iz nekog nedefinisanog razloga neprijateljski je raspoložena prema Kejdžu i jednom njegovom sinu, dok drugog pušta da im pomaže na farmi i da se mota oko njihove ćerke. Danju. Noću se svi zabarikadiraju u svojim kućama - zbog strašnih aliena. I to tako funkcioniše neko vreme, svako radi svoje poslove (jedan sin-mudrac čak sklepa nešto nalik kolima-motokultivatoru, samo ne ubode dobar "relej", pa mu otac Kejdž očinski pomogne da pokrene skalameriju), dok se ne izdešava ono što se desi, a alieni iznenada odluče da ni noći nisu tako strašne i počne rusvaj... kojem ni Kejdž ne može pomoći...

Začuđujuće, ovaj film ima relativno pozitivne kritike na "Rottentomatoes", što prilično može da povredi zdrav razum. Čak je sumanuto i to što je film na mnogim mestima svrstan kao "SF/horor", a mnogo više je tinejdžerska dramica uvijena u plašt apokaliptičnosti. Reditelj Benjamin Brewer, poznat je kao autor mnogih muzičkih spotova, bio je zadužen i za specijalne efekte u "Oskaru" nagrađenom Everything Everywhere All at Once, a
u čijem prethodnom dugometražnom filmu - krimiću The Trust - takođe je glumio Kejdž, mnogo više bi postigao da je odlučio da nam pruži standardnu akciju (kad već ima takvog glumca), nego što se odlučio da nam prezentuje nešto što veoma brzo gubi fokus namećući dilemu da li želi da bude film namenjen onima koji žele da gledaju skaske o "tinejdžerskim moralnim dilemama u vremenima strašnim" ili da se prepuste još jednoj pucačini po kojima je Kejdž i postao to što jeste. A, ma kako da to paradoksalno zvuči, to i jeste nešto neoprostivo - film u kome, jednostavno, nema dovoljno Kejdža. Ili "Kejdža".

Ako se već traži pandan ovom filmu - to bi donekle mogao da bude prošlogodišnji The End We Start From - samo što je u tom slučaju cela "sporovozna dramaturgija apokaliptičnosti" izvedena mnogo uverljivije (pročitajte recenziju tog filma na The End We Start From - Ženski apokaliptični). Što se tiče Arcadian, sve je ostalo na nivou pokušaja, mnogo bližem nekom skoro bezbudžetnom studentskom filmu, nego ozbiljnom žanrovskom projektu (da se studenti ne uvrede, nisam mislio na one talentovanije).

Kejdžizam je ovaj put debelo omanuo...