Immaculate - Časna Sydney Sweeney

Svakako da je Sydney Sweeney nešto najvrednije što je viđeno u ovom novom hororu. Ko bi rekao da se u njenom licu krije toliko ekspresije, što ostvarenju Immaculate daje posebnu težinu vredno postojanja, pružajući nam kraj koji je dostojan nekih od "najcrnjih" večitih žanrovskih odrednica. Zaista, tom performansu Sydney, dugačkom krupnom planu njenog krvlju natopljenog vrištećeg pogleda, treba da pozavide mnoge njene priznatije i cenjenije koleginice. Sydney, velike respect za to...

A, za ostalo...?

Sydney je devojka koja se u Immaculate zove Cecilia i iz ne baš jasnog razloga odlučuje da se iz SAD preseli čak u Evropu u italijanski manastir gde se redovnice brinu o poslednjim danima svojih umirućih časnih sestara. Tu je prihvata Otac Sal i predaje dalje starešinstvu manastira, koje, izgleda, nije baš tako bezgrešno kako je Cecilia mislila. Odnosno, mi to od starta znamo, jer odmah, u prvim kadrovima, svedoci smo kako je jedna "pobegulja" iz tog manastira živa sahranjena. Iako se ta epizoda ne tiče direktno zapleta koji zadesi Sydney-Ceciliju, jasno nam je da slična sudbina visi i nad njenom glavom. Samo, zašto? To će se otkriti (a možda i neće baš, nije najjasnije) kada na svetlost dana ispliva glavni zaplet, kojeg bi bilo greh unapred pomenuti - ovde prestati čitati pasus, osim ako ste baš mnogo radoznali - onda hint Rosemary's Baby). 

Neverovatno je da se reditelj Michael Mohan (triler The Voyeurs, rom-com Save the Date) nije bar samo još "minut-dva" potrudio da napravi duži film, kako bi mu udahnuo još veću žanrovsku težinu. Immaculate ima svojih vrednosti, ali, zaista, trajanje od 89 minuta ih nepotrebno ograničava, jer priča ima potencijal da bude mnogo jača nego što jeste u konačnoj izvedbi. Fale tu neki "dodatni minuti" i objašnjenja zašto su neki kadrovi uopšte snimljeni (ili zašto neki uopšte nisu). Ovako, ovo jeste film kojim dominira Sydney Sweeney, ali glavni utisak ostaje da je film napravljen baš zbog toga - da "na prvu loptu" pokaže njene glumačke potencijale, a ne da zavede kompleksnošću priče i upiše se u registar žanrovskih klasika. Šteta, jer je potencijala bilo, a potkategorija "religiozni horor" prosto je vapila za nekim novim smerom. Ovako kako je, a prvenstveno zbog tih poslednjih wau-minuta, podnošljivo je...

Čekamo šta će Sweeney sledeće da ponudi. Ima tu materijala...