La Chimera - Na tragu Felinija

Ovo je film za sladokusce. Ovenčan s nekoliko svetskih nagrada, delo je koje potpisuje za "Oskar" nominovana Italijanka Alice Rohrwacher (Lazzaro felice, Le meraviglie, Corpo celeste), na tragu felinijevske emocije i senzibiliteta, dovoljno provokativan i intelektualno fetišiziran da zahteva potpunu gledaočevu predanost.

U središtu pažnje je Britanac Arhur (Josh O’Connor), povratnik iz zatvora, u koji je dospeo zbog svog dara da rašljama pronalazi antičke grobnica i uz pomoć lokalnih lezilebovića ih pljačka, da bi potom oskrnavljene artefakte prodavao na crnom tržištu. Iako na početku filma izgleda rešen da raskrsti s prošlošću, život i staro okruženje ne daju mu mira, pa je predodređeno da ponovo poklekne. Arthur je lik koji strašno pati i za svojom misterioznom ljubavlju iz prošlosti, a iskušenje mu nosi i susret s devojkom tradicionalnih idealističkih vrednosti shvatanja života i lepote po imenu Italia (Carol Duarte), koja radi kao sluškinja u sad već godinama oronulom očigledno nekada velelepnom zdanju u vlasništvu starije žene Flore (Isabella Rossellini) koja ga je volela kao sina svog, a majka je njegove izgubljene ljubavi iz prošlosti po imenu Beniamina.

Da  li će družina "pljaškaša grobnica" konačno dobiti svoj "veliki ulov" ili će se, kao i do sad, zadovoljavati samo malim "đinđuvama" koje uspeju da ukradu iz najčešće već pokradenih grobnica...

Uz galeriju još mnoštva živopisnih likova, obuzima nas sudbina svih protagonista u ovom nesvakidašnjem skromnom, ali i raskošnom epu o smislu života u vremenu iskušenja, priča o miru "zagroba" (ovu reč sam ja smislio i sviđa mi se!), lepotama koje su neprolazne i mirnoći iskupljenja. Zbog svega rečenog, ovo nije nikakav "fantasy", kako se film žanrovski klasifikuje u mnogim "kartografijama", već jednostavno i nepobitno dijagnistifikovan kao "felinijevska drama o smislu, s epitetima korišćenim u najvažnijim literarnim delima ljudskog postojanja". Neko od svetskih kritičara je napisao i da je ovo "art house mešavina filmova o Indijani Džonsu i Lari Kroft", pa mi i to izgleda simpatično, mada i daleko od istine, koliko i blizu.

Sve u svemu, za sve one koji imaju strpljenja da uživaju u lepoti. Ne jednostavnosti...