Eileen - Simpatičan staromodni triler

Ako ste raspoloženi za dah nekih prošlih vremena, onda je ovo film za vas. Triler, staromodan, po dalekom uzoru na ono što je radio Alfred Hičkok, ne poredeći uopšte, već samo nagoveštavajući patinu tog doba.

Dodajte tome En Hatavej, pogotovo ako ste obožavatelj, i onda je doživljaj kompletan. Nepretenciozno, a zanimljivo. Sat i po i tek kusur, kao što su se nekad pravili dobri filmovi. Moglo je to i još duže, provokativnije, produhovljenije, ali i ovako je dosta. Jer, taman kad pomisliš da je u pitanju "erotika, ba", dolazi do "potpuno neočekivanog tvista"...

Tomasin Mekenzi u nestvarnoj ulozi 24-godišnje devojke koja živi s ocem alkoholičarem, nedefinisanim porodičnim zlostavljačem, policajcem u penziji, čija je supruga umrla, a starija ćerka napustila i otišla što dalje. Eileen (Tomasin) radi kao pomoćno osoblje u zatvoru za maloletnike. Ustajalost gradića u Masačusetsu ustalasa nova zatvorska psihološkinja - plavokosa vamp-lepotica otelotvorena u liku En Hatavej. Ona puši, pije i ima nekonvencionalan pristup zatvorenicima. Jedan od njih je na smrt izbo oca, takođe policajca. Taj momak izaziva posebnu pažnju En. Istovremeno, odvija se čudna senzualna igra nove psihološkinje i seksualno neostvarene Eileen. Dalje prepričavanje, kao u dobrom trileru, postaje blasfemija...

Reditelj ovog ostvarenja jeste William Oldroyd, kome je to drugi dugometražni film, nakon Lady Macbeth iz 2016. godine za koji je nagrađen čak 23 puta na svetskim filmskim festivalima. Eileen je film potpuno drugačijeg senzibiliteta. Nostalgičan, melanholičan, minimalistički... Podređen glavnoj glumici, za koju bi se moglo sasvim realno ustvrditi i ono - "nema sumnje, smiješi joj se Oskar". Ali, teško da će ga dobiti. Uopšte i razmatrati. Nema veze, snažan performans. Čak i En ostaje u senci. A, njih dve nose ovaj staromodni triler (sve sa špicom), pa ko voli...

Trebalo bi da se svidi...