Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
}
blogovi
09.11.2023.
Komentar nedelje - Exam
IgaBiva
Poštovani korisnici foruma našeg sajta - uvodimo jednu novinu! Od ove nedelje posebno predstvaljamo komentar koji nam se učinio da pobuđuje najveću pažnju u prethodnom periodu, kako svojim kvalitetom, tako i provokativnošću.
Hvala aleksandar-kojic na komentaru!!!
- Stuart Hazeldine je britanski scenarista, filmski producent i režiser. Već sa 24 godine počeo je da piše scenarije,a onda ga je "kupio" majstor mračne stilizacije - Alex Proyas ("The Crow","Dark City"). Još 1999. privukao je pažnju britanskih producenata i holivudskih agenata. Nešto kasnije su ga nazvali "script doctor". Kao reditelj, najpoznatiji je po svojoj psihološkoj drami "Exam" iz 2009. godine, koji je nominovan za BAFTA nagradu za izvanredan debi britanskog pisca, reditelja i producenta. Režirao je 2017, i odličnu filmsku adaptaciju romana "The Shack" Williama P. Younga. O tom filmu ću posebno pisati, jer religijsko-egzistencijalističke filozofske hipoteze sadrže široku lepezu pitanja bez odgovora. Svi Hazeldineovi filmovi su zasnovani na većnim pitanjima - Ko je Bog? Po kom kriterijumu pravi izbore? i kako nam On može pomoći da se nosimo sa tugom, iskupljenjem i praštanjem? Hazeldineov film "Ispit" se izdvaja od ostalih jer nema religioznih instanci, ali se ipak bazira na analizi ljudskog postojanja i važnosti individualnog izbora, pa bi se i to moglo svrstati u teodicejski problem u savremenoj filozofiji religije.
"Exam" je mali,skromni, niskobudžetni britanski film sa sjajnom premisom, više nego interesantnom fabulom i pametnim obrtom na kraju (što vam neću otkriti). Definitivno je "must see movie" za ljubitelje bilo kog poznatog žanra, zbog intrigantnih ideja, misterije koja deluje nerešivo, lukavih postupaka koji imaju za cilj da stvore zabunu, razdora unutar grupe ljudi u klaustofobičnom prostoru,koji vremenom postaju uplašeni pa počinju da rade jedni protiv drugih. Film takođe pokazuje najmračnije unutrašnje porive ljudi u egoističnoj borbi za sopstveni život. Hazeldine se ovde upušta u psihološku igru konfuzije, frustracije, straha, predrasuda, sebičnosti i preispituje granična stanja svesti između volje i želje, pitajući nas - "Koliko daleko je čovek spreman da ide da bi ostvario svoje ciljeve? Reditelj ovde suprostavlja moralna načela i etičke principe - nagonima i porivima koji imaju organsku osnovu i čija je glavna uloga biološko očuvanje sopstvenog života i nagon za preživljavanjem svakog živog bića. Neću vam davati nikakve rasplete u ovom sledećem odeljku, ali ću biti prilično eksplicitan u pokušaju da objasnim veoma ozbiljne i duboke reference Stuarta Hazeldinea skrivene u detaljima ovog njegovom filma.
Pošto definitivno veličam vrline filmova vođenih dijalogom, a ovaj je baš takav, naravno da je ovo za mene remek-delo.
Evo i kratkog opisa radnje. Priča Stuarta Hazeldinea i scenariste Simona Garrityja je fenomenalna, vispreno neobična i inteligentno lucidna - Osam talentovanih kandidata iz raznih vrsta rasnih i socijalnih sredina, ušlo je u uži izbor za posao zagonetne i moćne korporacije. Kad uđu u malu prostoriju bez prozora, nadzornik im daje osamdeset minuta da odgovore na samo jedno pitanje, ali koristi rečenicu:"The *only* question asked of you". Pritom se kandidati moraju striktno pridržavati tri pravila,jer u suprotnom će biti diskvalifikovani: Ne smeju razgovarati sa nadzornikom ni sa naoružanim stražarom pored vrata, ne smeju oštetiti papire pred sobom i ne smeju napuštati prostoriju iz bilo kog razloga. Nadzornik im onda kaže: "Imate li bilo kakvih pitanja?" Niko ne odgovara... i test počinje. Kad sat počne da otkucava, nadzornik ih napušta.Kanditati radoznalo pregledaju svoje papire sa svih strana, ali na njima nema ni jednog pitanja,niti bilo čega napisanog. Nema ni jedne reći.I tada počinje haos. Osam pojedinaca prolazi kroz brojne mentalne faze dok pokušava da shvati o čemu se ovde radi - Neverica,sumnja, bespomoćnost, tajne aluzije, analitičke ideje,razumevanje zagonetnog kroz činjenice,poricanje realnosti uz pitanja - "Ne, ne ja, to ne može biti istina" ili "Zašto smo odabrani baš mi?"
Nakon što je početna konfuzija splasnula, jedan frustrirani kandidat načini grešku i odmah biva izbačen zbog prekršaja. Preostali kandidati ubrzo shvataju da im je dozvoljeno da razgovaraju jedni s drugima i pristaju na saradnju kako bi shvatili pitanje,pa onda individualno mogu da se takmiče u odgovoru na njega. U početku sumnjaju da bi pitanje moglo biti skriveno u njihovim papirima poput sigurnosnog markera na kreditnoj kartici, i smišljaju načine da promene svoje okruženje kako bi otkrili skrivene reči. Ali uključivanje neonske svetlosti, upotreba tečnosti i drugi planovi su uzaludni i propadaju. Ubrzo, kandidati počinju da otkrivaju jedni druge, pozadine tuđih reakcija, predrasude i skrivene planove. Tenzije rastu kako se sat bliži nuli, a svaki kandidat mora odlučiti koliko daleko je spreman da ode da bi ostvario krajnji cilj - dobro plaćen posao.Tu dolazimo do suštine ovog briljantno osmišljenog zapleta - "Da li je novac pokretač baš svega na ovom svetu?"
Svaki kandidat drugačije reaguje na situaciju u skladu sa svojim temperamentom,samokontrolom i traumatičnim emocionalnim iskustvima iz prošlosti. Iako su svi odabrani kandidati u ovoj zakulisnoj igri izuzetno inteligentni, nisu ni blizu odgovora na naizgled nepostojeće pitanje dok sat polako kuca, javlja se bes, strah, podozrenje, neverica, uznemirenost i nepoverenje jednih u druge. Ali najveći užas tek dolazi! Oni počinju polako da shvataju da se u ovom ludilu radi o pitanju života i smrti. Postavlja se pitanje da li će neko od njih preživeti test, a kamoli zaposliti se? Tada već počinje borba za opstanak. Animalni nagoni preuzimaju kandidate a javlja se i histerija, neprijateljstvo, pa i nasilno ponašanje. Gube se svi aspekti inhibicijske kontrole, sposobnosti upravljanja impulsima kao i razuzdanost oslobođenih emocija, misli i ponašanja kandidata suočenih s životnim iskušenjem i gubitkom mehanizama odbrane. Kao izvršna funkcija, to je kognitivni proces koji je neophodan za regulaciju nečijeg ponašanja fokusiran na postizanja "pojačanih" ciljeva.
"Ispit" Stuarta Hazeldinea je drama napeta do "pucanja" i nije naučnofantastični triler, čak nije ni horror. Ovo je pre nešto kao kamerna psihološka pozorišna predstava Jean-Paul Sartra "Iza Zatvorenih Vrata'' (No Exit) sa legendarnom frazom "Hell is other people." Upravo to doživljava ovih osam prokletih duša. Preko 80 minuta realnog vremena, uživamo u interakciji kandidata, dok pokušavaju da shvate svoju situaciju u kojoj baš i ne uživaju za razliku od nas gledatelja. To je vrsta "puzzle" filma skromnog obima ali velikog uticaja kakvog ne viđamo dovoljno ovih dana i jednostavno je zadivljujući od početka do kraja. Film prevazilazi svoj mali budžet da bi prikazao klaustrofobično neprijatnu antagonističku atmosferu i neverovatno turbulentno iskustvo beznađa. Koliko god Hazeldinea mnogi zapostavljaju, dok ga drugi već vide kako talasa ustaljene holivudske šablone,lično očekujem od njega velike stvari u budućnosti. Uostalom, njegov naredni film "The Shack" iz 2017.godine već dokazuje gore napisano. Posebno mi je žao što je projekat Miltonovog "Izgubljenog raja" propao, ali se još uvek nadam da će biti realizovan. Vau, kako bi to bilo moćno.
Hazeldineov prvi veliki bioskopski uspeh "Exam" nije usamljen po tematici - Nekoliko potpunih stranaca, različitih karaktera su smešteni u klaustrofobični mali prostor koji sadrži smrtonosne zamke. Slični "puzzle" filmovi "Cube" iz 1997 i "Circle" (2015) su mi najzanimljiviji, a tu je i fenomenalni "Coherence" (2013) van konkurencije. Ima ih još, kao "The Platform" (2019), "Escape Room" (2019), "The Hole" (2001), pa čak i noviji rad debele vrane "Poker Face" iz 2022. Koliko se sećam, većina ovakvih filmova su neki distopijski radovi sa dosta SF momenata, malo horrora, trilera i uglavnom nekom zastrašujućom tajnom, koja grupicu ljudi natera da preispitaju svoj razum, vlastiti identitet i reši neku zajedničku misteriju da bi preživeli.
Pametni film-slagalica reditelja Stuarta Hazeldinea, izdvaja se po mnogo čemu od ostalih. On postavlja intrigantno pitanje: šta ako se osam kandidata takmiče za željenu poziciju u moćnoj, ali neočekivano čudnoj korporaciji, i otkriju da je završni ispitni papir prazan? Ključna i sudbinski presudna rečenica za njih glasi: "Šta je pitanje?" i ona drži tenziju do samoga kraja, toliko napeto da je otići piškiti pravi izazov. Nije slučajno što Hazeldinea nazivaju "script doctor", jer se ceo film odvija u samo jednoj zatvorenoj prostoriji uz malu glumačku ekipu od samo deset likova, što ne zvuči previše privlačno. Ali ovaj iskusni vragolan uspeva da sa šačicom ljudi i neverovatnim scenarijem napravi čudo. Pošto već u startu shvatimo da ovo nije tipičan intervju, već više sociometrijski test, po samoj teoriji nagona radoznalosti, reditelj nas uvlači u film jer smo direktno motivisani željom za informacijom. Znatiželja i nestrpljivost su sigurne karte na koje Hazeldine igra. Ovu kvantitativnu istraživačku metodu koja se koristi u sociologiji, socijalnoj psihologiji i srodnim područjima, on maestralno primenjuje, a cilj mu je preispitati društvene odnose unutar određene skupine, kao i proceniti i pojedinačne i opšte modele ponašanja. Tako nam pomaže razumeti kapacitete, interakcije i mentalnu snagu ili labilnost kako na razini grupe tako i na svakom njenom članu. Pri tom ovaj "doktor" dijagnostikuje i predviđa dinamiku grupne svesti.
Uvek mi je bilo fascinantno koliko dobar scenario može da izdvoji skromni, niskobudžetni film od svih ostalih filmova slične tematike. Dakle, fantastičan pisac, pažljio promišljena, dozirana i ekonomična režija, detalji, zumiranja, uglovi kamere i sve to skupa snimljeno u realnom vremenu, ali na nerealan način. Još jedan od mudrih postupaka je što Hazeldine ne koristi ni jedan od specijalnih SF efekata,na šta se oslanjaju gotovo svi filmovi sa sličnom problematikom. Moram da spomenem još jedan detalj! Da bi sve delovalo mistično i privuklo našu pažnu, već u startu, su tarantinovska imena arhetipskih kandidata - White, Brown, Blonde, Deaf, Black, Brunette, Chinese Girl, Dark. Gluma je odlična kod svih. Kasting se pobrinuo da svakom liku "stavi" pravo lice, a White i Black su ih sve nadigrali sa verovatno najboljim ali i najzahtevnijim ulogama u ovom uzbudljivom filmu.
Kako se radnja odvija a svaki pogled na sat,gledaoca drži u grču kao da se radi o nekoj finalnoj košarkaškoj utakmici, reditelj atmosferu diže na bukvalno navijački nivo. Ova metoda detaljno oslikava višestruke varijable koje utiču na osobne odnose između različitih tipova ličnosti unutar skučenog fizičkog prostornog konteksta. Ovo nas dovodi do odabira našeg favorita u filmu za koga "navijamo". I tako, kandidati nam otkrivaju svoje ličnosti, nemilosrdnu ambiciju i skrivene lične planove kroz svoje izrazito različite reakcije na zagonetku koju moraju da reše. Preokreti radnje, promene osvetljenja i promene tonova naporno "rade" da održe našu pažnju, a scenario vodi u rešavanje strukturalnih izazova koje je svaki lik sam sebi postavio. Ono što je počelo kao kamerni film, širi svoju strukturalnu lepezu i testira naša moralna načela do krajnjih granica.
Ako još niste gledali "Exam" - zaista ga morate pogledati! Ekskluzivna pozivnica, daleko od izgovora za zabavu, jer duboko u tami duše svakog od nas leže najgori porivi, strahovi i nagoni. Cela poenta filma sažeta je u jednoj rečenici nadzornika: "Sve što svako od nas danas može da uradi je da izgubi ono što je već osvojio sebičnošću, glupošću i nestrpljenjem!" Dalje sami zaključite. Neću više da smaram.
- Коментари (36)
За коментирање мора да бидете пријавени!
eXtreme member
05.12.2023. 19:06
Na mlađima svet ostaje, ne birnem za to da će se izboriti za svoje, nažalost uvek ima sumnje u njih, to je verovatno prirodna stvar, svaka generacija iz nekog razloga uvek misli da je mudrija od mlađih, po pravilu se obično i ne pitaju kakav im to svet i društvo ostavljaju u amanet.eXtreme member
05.12.2023. 18:23
Kamo sreće da danas neko diže bune, mlađi uvek treba da su revolucionari, ali plašim se da je i ta oštrica sa ovim generacijama o(za)tupljena. No, to me više ne tangira, ja sam sa svojim revolucijama završio i valja se lagano spremati za penzijuA što se tiče Titanica, razumem sav otpor prema mainstreamu te vrste, pa čak i bojkot kod nekih. Ja, pak, nisam gadljiv na raskošan mainstream i mnogo radije ću mu podariti pažnju i vreme nego nekoj kvaziumetnosti koja ubije dosadom. Film je za mene ipak primarno zabava i razbibriga.
Jeste Titanic limunada, nema dileme i ciljano je na globalnu popularnost i zaradu, ali moji motivi su od starta bili drugačiji. Zanimali su me svi tehnički aspekti bogato producirane materije, specijalni efekti takođe, kao i vizija čoveka koji je imao privilegiju da zaroni do prave olupine. Cenim sav taj uloženi trud i volim da pogledam spektakle makar i ušećerene, nakon što u startu raskrstim sa očekivanjima. Konačno, da je Cameron napravio samo Terminatora i Aliens (plus The Abyss), bio bi legenda sa malobrojnima i od mene samo respekt.
E sad, ako će Joxer da me razapne, slobodno i samo napred. Neću ja da se ljutim, mada ništa manje nisam kontraš (ex)revolucionar i underground lik nego što sam bio pre ovog priznanja
eXtreme member
05.12.2023. 17:21
Ma u pravu je, mahom, najčešće makar, samo što voli da bomarduje time i to ti je