Ant-Man and the Wasp: Quantumania - Zbunjujuće

Najnoviji "Marvel" jeste prilično zbunjujući film. Pre svega po pitanju kvaliteta. I dok prvi deo ovog filma nagoveštava pre svega maštovitu zabavu, kakva odavno nije viđena u superherojskim filmovima, u nastavku sve te "različitosti" nestaju kao gumicom odnešene i potpadaju pod standarde viđene u bezbroj sličnih ostvarenja. Prilična šteta, tako da je konačna ocena, ipak, prosek. A, mogao je biti "nadprosek"...

Film počinje tako što Paul Rudd zadovoljno i bezbrižno šeta gradom, uživajući u slavi koju mu je donelo superherojstvo i druženje sa "Avendžersima", što je pretočio i u bestseler-knjigu, koju čita i deci u osnovnim školama. Njegova ćerka-tinejdžerka je buntovan duh, željna da i dalje ispravlja svetske nepravde, pa je, zbog toga, često i u sukobu s zvaničnim zakonima. Iskušenja roditeljstva jesu i jedino što mu trenutno pričinjava probleme. 

Čovek-mrav i njegova verna pratilja Osica, zajedno sa Majklom Daglasom, ženom mu starijom Osom, kao i ant-menovskom ćerkom-tinejdžerkom dospevaju u kvantni svet, nakon što malena Kejsi i njen deda konstruišu mašinu koja to omogućava. Na užas bake Michelle Pfeiffer, koja je u kvantnom svetu provela 30 godina i ne želi da se seća bilo čega što je tamo doživela. A, doživela je svašta... spojler!!! (uključujući u učešće u pravoj-pravcatoj revoluciji, a, bogami, izgleda i ljubavisanje sa Bilom Marejem...). E, sada su svi oni ponovo uključeni u bitku zavađenih stvarana u kvantnom svetu, od kojih jednu predvodi misteriozni čarobnjak po imenu Kang Osvajač (!?), ranije prognan od svoje čarobnjačke sabraće iz multiverzuma u kvantni svet (!!??). 

Taj prvi deo, do "porodičnog" upadanja u kvantni svet jeste i ono najbolje što film ima da ponudi. Tačnije, dok ne se priča ne razvije... Sam kvantni svet na startu prikazan je veoma inspirativno, čak i bolje nego, recimo u Avatar: The Way of Water, pa tako može da se kaže da reditelj Peyton Reed i ekipa zavređuju sve pohvale za odrađeno. Čak postoji u vratolomno duhovita scena u kvantno-svemirskoj kantini u kojoj se pojavljuje i Bill Murray, a koja je, namerno ili ne, pravi "omaž" onoj legendarnoj u Star Wars. I, dok je te "duhovitosti" Ant-Man and the Wasp: Quantumania itekako "pije vodu" (ovaj izraz nema nikakve veze s Avatar: The Way of Water), ali kad vremenom Ant-Man and the Wasp: Quantumania zapadne u standardno akciono CGI-nadmudrivanje, uprkos svim tim specijalnim efektima, ostvarenje gubi na celovitosti, tempu i originalnosti, postaju samo "još jedan" superherojski nastavak, u nizu nastavaka nastavaka...

... nažalost.

Kvantni svet, u kombinaciji, s multiverzumom, ipak, zaslužio je nešto više od pamćenja nekoliko scena, pa, ma koliko da su one ekstatične (dodajte, recimo, i onu u kojoj je Ant-Man multifikuje u beskonačnost, u pokušaju da nadmudri zlog Kanga).

Ipak, ovo jeste film koji treba da se pogleda. Ako ste već gledali Ant-Man i Ant-Man and the Wasp. U globalu, nećete biti razočarani... baš previše. A i to "razočaranje" više je fenomenološke prirode - zato što sve nije ispalo još mnogo bolje... A, imalo je potencijala.