Consecration - Religijski hororčić

Consecration jeste film koji ima svoje "pluseve", ali i nekoliko upadljivih "otežavajužih okolnosti" da bi se shvatio kao vrhunac žanra.

Reditelj ovog ostvarenja jeste Britanac Christopher Smith, s kvantitativno zavidnom reputacijom u žanrovskom filmu - uglavnom horor provinijencije - The Banishing, Detour, Get Santa, Black Death, Triangle, Severance, Creep. Kao takav, dovoljno je unapred interesantan da ne bude shvaćen kao "mejnstrim" zanatlija, već više kao "ekscentrični Englez", čiji filmovi "treba da budu drugačiji". E, pa, Consecration i jeste "drugačiji", mada ne "dovoljno" da bi duže spominjan. Ipak...

Grejsin brat-sveštenik poginuo je u škotskom manastiru. Ona je oftamolog iz velikog grada, koja ne veruje u religiju, već u nauku. Potresena vešću o navodnom bratovljenom samoubistvu, odlazi u Škotsku, ali tamo, u susretu s ortodoksnim pripadnicima Bogu zavetovanih redovnica otkriva da se iza razloga bratovljeve smrti kriju mnogo mračnije stvari...

Osnovni problem s ovim filmom jeste što je on snimljen prilično "staromodnim" metodama, negde na "dalekom tragu" pokušaja da se dostignu klasici kao što su The Omen i The Exorcist, ali nedovoljno "efektno" da im se približi u krajnjoj emociji. Atmosfera je tu, fotografije ruralne Škotske su maglovite, kišovite i besprekorno onespokojavajuće, glavna glumica Jena Malone je "zagonetno" inspirišuća (utoliko je veća misterija što ostalim likovima nije dat ozbiljniji razlog za postojanje - recimo ulozi koju ima Thoren Ferguson, kao glavnom lokalnom policajcu koji vodi istragu o smrti Grejsinog brata - čak nema ni naznake romanse između njih dvoje, a oboje su mladi i lepi???), flešbekovi su provokativni i u službi otkrivanja tajne... Ali, jednostavno, ovaj horor, uprkos svom trudu, nije dovoljno "strašan", pa ako hoćete i "krvav", da bi opravdao "večitost" u žanru kojim nastoji da se kreće. Kao "mali", "nezavistan" film sasvim je podnošljiv i samodovoljan, ali kao pretendent na "presto večnosti" teško da će biti sećan... Kao da je neko u produkciji pritisnuo dugmence "dosta više", kada je reč o ekscentričnosti ovog filma, spakujući ga, na kraju, u "prosek", koji nipošto nije morao da bude - uz samo malo više (samo)svesti o sopstvenoj vrednosti.

Zato, ovaj film jeste nešto što "ljuti". Mogao je da bude "vrh", a ostao je nedorečen u svom postojanju - lebdeći negde na granici psihološko-religijskog horor-trilera, a da, zapravo, nije iskoristio nijednu od svojih mogućnosti do krajnjih granica, već se (samo)zadovoljio u varijanti jednostavnosti svog postojanja. Što, ipak, ne znači da ga ne treba pogledati, samo se ne upuštajte u taj poduhvat s prevelikim očekivanjima... Pa, možda, ipak, bude i kakvo-takvo "osveženje"...