Escape the Field - Kukuruzni Cube

Da je snimljen pre 50 godina (dobro, pre 70) Escape the Field mogao bi biti podnošljiv hororčić. Ovako, pošto je sada 2022. godina, a mi smo se u međuvremenu nagledali svega i svačega, mešavina Children of the Corn (tačnije, najslabijeg dela ove franšize) i Cube, uz dodatak varijacije na Escape Room, ne zavređuje skoro nikakvu pažnju.

Šest stranaca budi se zarobljeni u nepreglednom polju kukuruza. Ne sećaju se kako su tu dospeli. Svako od njih uz sebe ima samo po jedan predmet - pištolj s jednim metkom, šibice, fenjer, nož, kompas i ispostaviće se čuturicu s vodom. S vremena na vreme, nepreglednost kukuruznog polja naruše  tajanstvene sirene koje trešte u daljini, a naši junaci počnu da upadaju u zamke koje se iznenada pojavljuju dok oni traže izlaz. A, tu je lično i maskirani krvoločni "đavo" koji vreba iz kukuruza. Ispostaviće se da im je dat "clue" kako da se spasu, ali da bi to provalio za to treba biti Ajnštajn. Ili, bar Šerlok Holms...

Osim što ovaj film ponavlja "mantre" viđene u prethodno pobrojanim ostvarenjima, ima još nekoliko veoma ozbiljnih, da ne kažem otužnih propusta. Dijaloški i "personalno" uočljive su brojne falinke u ostvarenju koje nije doguralo čak ni do standarda od 90 minuta trajanja. Karakterizacija likova je neubedljiva, od glavne junakinje - medicinske sestre, preko avganistanskog ratnog veterana, pa do devojke zaposlene u "Pentagonu" (mogla je biti zaposlena i kao kasirka u "Lidlu"). Mizanscen celog filma jesu nepregledna polja kukuruza, pa vremenom postaje izrazito dosadno gledati kako se svi ti likovi kreću kroz sve silne šaše, ne baš maštovito sklepane kao lavirint koji treba da izazove strah i nespokoj kod (slučajnih) gledalaca. Akcija je stereotipna, pogotovo kada se u "igru" uvede i tajanstvena tekućina koja unesena u organizam izaziva da postanete ratoborni ludak crvenih očiju. Kao kiborg...

Reditelj i scenarista Emerson Moore napravio je svoj debi u svetu dugometražnog filma (ako ga možemo tako nazvati, jer ne traje čak ni pomenutih 90 minuta) potpuno nemaštovito, "prepisujući" motive iz drugih filmova (koje smo voleli, ili ne), ali ono što je uradio ne služi mu baš na čast. Ovo, ipak, nije vreme kada bi jedan ovakav, pa makar bio i "reciklirani" proizvod, trebalo da pobudi vašu pažnju. Sve puca od neoriginalnosti i (zašto ne reći) "falsifikovanja", pa, osim ako niste baš zagriženi ljubitelj podžanra "šest totalnih stranaca bude se na nepoznatom mestu", ne treba gubiti vreme.

Bar da je kraj izmenio...