The Northman - Neverovatno loše...

Dizanje preteranog hypea oko nekog filma nije ništa strano. Ali, da jedan ovakav film (pazi sad!) ima ocenu 90 odsto na "Rottentomatoes", a tek poneki kritičar mu da lošu, to je nešto za anale marketinškog besmisla. Jer, The Northman jeste parafraza uzaludnosti, kafkijansko-šekspirovska blasfemija u pokušaju, "nešto" zbog čega se već posle 15 minuta trajanje shvatite da ne vredi gledati ni ostatak predug više od dva sata...

Šta je, dođavola, reditelj hteo da kaže?

Trebalo je to da bude "ep" o osveti sina svrgnutog vikinškog kralja. Ali, svako onaj ko je gledao Conan the Barbarian, mogao je da shvati da su i scenaristi i ostali "realizatori" znatno omašili. Nit je Robert Eggers - John Milius, a još manje Alexander Skarsgård - Arnold Schwarzenegger. A, da toliko uvod filma liči na ono što je snimljeno još 1982. godine - e, pa to je baš "providno"...

Dakle, vikinškom klincu ubijen je kralj-otac, a selo popaljeno. Ubica je... ajd da ne spojlujem, mada to tako i nije bitno. Dobro, taj klinac odraste i pretvori se u lutajućeg krvavog ubicu, vikinškog ratnika koji je sa drugarima član neke skupine besnih polu-ljudi, polu-pasa-vukova, koji sa svojim običnim saplemenicima ide okolo i ubija, grize, vadi utrobe, spaljuje žive neistomišljenike u zabarikadiranim kućama (genocid?) i čini svakakva druga zverstva. Ali, onda, odjednom, priviđa mu se slepa veštica kojoj su njegovi drugari izvadili oči, te mu proradi savest i odluči da napusti krvave saborce i ode da ispuni zavet koji je dao kao mali - da osveti oca. To jest, da ispuni ono što je tako "šekspirovsko-teatarski" čantrao na sav glas, dok je veslao preko mora kao klinac, bežeći od strica-ubice (ups, rekoh...) - "I will avenge you, Father. I will save you, Mother. I will kill you, Fjölnir." ("Osvetiću te oče, spašću te majko, ubiću te, Fjolnire.")

Onda su, pored Islanda, u film umešani i Rusija, i Kijev, i sve ide dalje u smeru izgovorene recitacije... Usput će mu društvo praviti i ruska (?) robinja Olga - Anya Taylor-Joy - žena koja ima neka svojstva bele veštice, ali ni sama nije sigurna šta je (pardon, ona je sigurna, ali mi nismo). Tek, ljubav se rađa. A, i vitez pronalazi čudotvorni mač (koji nekom čudnom čini sme da ubija samo noću...)...

A, majka, Nicole Kidman? Dobro, da ne otkrivam sve...

Ako i zanemarima to da vikinzi pričaju engleski, ostaje potpuno nerazumno zašto se povremeno, valjda u scenama "besnila", progovara i islandski. To baš deluje, kao da je mali Perica zamislio. Ako se tome doda i da film pati od potpuno nepotrebnih scena, kao na primer ona, gde se održava pravi fudbalski meč - odnosno neka vrsta sportskog nadmetanja, mešavine, recimo, hokeja na travi, fudbala (nogometa) i haripoterovskog kvidiča (!) - onda film čak može da izazove i posprdni smešak. Dodajte tome i koketiranje s "onostranim", ničim opravdano, te, moram reći, scenu u kojoj (valjda Olga) leti na konju i ratnički se osmehuje s protezom u ustima ili onu u kojoj zarobljeni mučeni princ izgleda kao da je isplivao iz Gibsonovog The Passion of the Christ, dok oko njega obleću crne vrane (ili su gavrani), i jasno je zašto posle izvedbi tek najmanji problem...

I, ima toga još... Bespotrebno, besmisleno, dosadno... Jedan od najgorih filmova, pa, slobodno mogu reći, ikad viđenih. Ne samo ove tematike. Ne može se biti veći Šekspir od Šekspira, pogotovo u jednom ovakvom filmu. Spojiti nespojivo? Možda da su autori bili bar malo umešniji. Ovako, ima se utisak da je film sklepan od kadrova i ideja potpuno nezavisno snimanih, nedefinisanih i u krajnjem slučaju baš dosadnih. Emotivno nedozrelih. Što je potpuno neshvatljivo za film koji pretenduje da bude veliki bioskopski hit i tretira "vikinšku" problematiku. Mada, po ocenama filmskih kritičara (mahom američkih) na već pomenutom sajtu, rekao bih da se mašinerija upalila. Nedostatak ocena publike je simptomatičan...