Heroj - Dragocenost...

Ovogodišnji FEST obogaćen je i filmom Ghahreman ("Heroj"), još jednim draguljom iranske kinematografije, koji potpisuje visoko cenjeni i nagrađivani reditelj Asghar Farhadi (Todos lo saben, Forushande, Le passé, Jodaeiye Nader az Simin, Darbareye Elly, Chaharshanbe-soori, Shahr-e ziba, Raghs dar ghobar). Uostalom, za ovo ostvarenje dobio je i Grand Prix na poslednjem Cannes Film Festivalu.

Ovaj put Farhadi nam je ponudio priču o Rahimu, čoveku koji je dospeo u zatvor zbog duga koji nije mogao da plati. Kada njegova devojka pronađe žensku torbu punu zlatnih dukata, a Rahim bude pušten na dvodnevno odsustvo, pokušaće da se dogovori sa poveriocem oko otplate duga. Međutim, pronađeni novac je tek trećina sume, a Rahima ionako mori savest, te odlučuje da pronađe onoga ko je izgubio dukate. Kada to i uradi, priča o njegovom postupku dolazi do zatvorske uprave, ali i do medija, te Rahim postaje neka vrsta "posrnulog heroja". Međutim, ima i onih koji sumnjaju u njegovu iskrenost, a pogotovo kada se ispostavi da je žena koja je preuzela nađene dukate - nestala...

Ghahreman jeste podjednako priča o moralnosti, grehu, iskupljenju i nadanju, ali i o iskušenjima bitisanja u svetu ovakvom kakav jeste. Rahim je otelotvorenje osobe izgubljene na pola puta između surove realnosti bitisanja u dobu koje nema vremena za junake, iako se trudi da ih stvori, ujedno predstavljajući i jaku kritiku egzistencijalne osode društvenih medija, koji sve više čine "porotnike" modernog doba zauzimajući stranu u sukobu kojine bi trebalo uopšte da ih se tiče. Svi Farhadijevi junaci pažljivo su iznijansirani, te je, zapravo, teško reći u kome se krije "dobro", a u kome "ono manje", da ne kažem "zlo". Priča je ovo o "istini" i pitanju da li nam je uopšte potrebna, i ako jeste - kakva mora da bude...

Bogati kadrovi i mudra scenografija, uz melanholični trenutak koji provejava tokom trajanja svih 127 minuta filma, jeste ono što budi nadu u ljudskost... običnog čoveka.

Ovaj film jeste jedna od edukativnih dragocenosti modernog doba, kakvih je, nažalost, sve manje...