Pirates of the Caribbean: Dead Men Tell No Tales ili Salazarova osveta

Pomešana su nekako osećanja kada se pogleda najnoviji izdanak "Pirata s Kariba", s jednim naslovom za emričko, a sa drugim za ostala tržišta. Čekalo se punih šest godina na peti film ovog "gusarskog Aliena", a, posle odgledanog, stiče se utisak da je moglo i još šest... ili, da nije uopšte moralo ni šest meseci od prethodnog. Jer, Pirates of the Caribbean: Dead Men Tell No Tales ne nudi ništa novo, a još manje epohalno, ali, ipak, može da se gleda, a da baš ne izvršite samoubistvo od dosade...

Rediteljska palica ovaj put pripala je norveškom dvojcu na privremenom radu u Holivudu, po imenima Joachim Rønning i Espen Sandberg. Njihov prethodni film Kon-Tiki osvojio je brojne nagrade i priznanja, i verovatno je baš ova pomorska avantura doprinela da im "Disney" glavešine dodele čast da se bave ovim filmom. Dakle, imali su "pedigre", franšiza je bila donekle posrnula sa bledim Pirates of the Caribbean: On Stranger Tides, Johnny Depp je žudeo da napravi come-back, angažovan je i Javier Bardem... postojali su različiti preduslovi da se "pirati" ponovo zavrte u starom sjaju... ali...

Scenario kao da je sklepan od mnogo različitih podscenarija. Teško je film i da se prepriča. Jack Sparrow čas je pijanica, čas lucidni šaljivdžija, čas tužni nespretnjaković, čas herojski mačevalac, čas ima odanu posadu, čas mu svi oni "okreću leđa", "ovo, čas "ono". Tu je i Bardem, u ulozi nekadašnjeg neustrašivog lovca na pirate (znači, valjda dobar i moralan čovek po nekoj pravovaljanoj duhovnoj odrednici), koga je Jack/Depp namagarčio i poslao na dno mora, tako što je svoj piratski brod manirom šampiona formule 1 provukao između morskih stena, dok se Bardem/Salazar slupao kao stara kanta. Od tada Salazar/Bardem mašta o osveti, da ustane sa svojom polunevidljivom posadom iz dubina voda i vrati se među žive. Ali, za to mu je potreban misteriozni "Posejdonov trozubac", koji, istovremeno jure i sin Willa Turnera, u nameri da iz tih istih dubina oživi i svog oca, kao i takođe misteriozna devojka po imenu Carina, astrološkinja koja želi preko trozupca pronađe svog oca koji ju je kao bebu ostavio u sirotištu. Naravno, trozubac želi i Jack/Sperrow, da bi postao gospodar mora....

E, ko se u svemu tome snađe, uz dodatak crvenih mundira, ajkula-zombija, brodova u boci koji se naduvavaju u dodiru sa vodom, veštice koje znaju sve o svakom, ali se pojave u filmu i nestane iz njega ko-zna-zašto... i još mnogo toga "neobjašnjivog" (uključujući i originalnu Elizabeth Swann), može još i da kaže da nije džabe utrošio dva sata i kusur svog vremena da odgleda Pirates of the Caribbean: Dead Men Tell No Tales.

Sve u svemu, fali malo više ozbiljnosti i originalnosti u povezivanju epizoda, računajući i opisano u prethodnim filmovima franšize. Dovoljno jeste, dovoljno dobro baš i nije... 

Rekapitulacija: Od četiri velike blokbasterske premijere u petom mesecu, Pirates of the Caribbean: Dead Men Tell No Tales je tu negde u rangu King Arthur: Legend of the Sword, možda malo bolji. Guardians of the Galaxy Vol. 2 i Zašto je Alien: Covenant baš dobar film ostaju nedosegnuti. Ako njima dodamo i jedan "mali" film, takođe aktuelan tokom petog meseca u hrvatskim i srpskim bioskopima Get Out, koji, takođe, ima veoma visoku ocenu, dolazimo do zaključka da dobrog provoda u svetu filma još uvek ima, samo treba odabrati pažljivo. Jer, nije blokbaster sve što sija...