Mortal Kombat - Za 12-godišnjake

Nikad do kraja potpuno realizovana u svom smislenom obliku, filmska franšiza započeto još 1995. godine s Mortal Kombat, neće ni sada biti ništa ubedljivija s verzijom Mortal Kombat.

Možda fanovi istoimene video-igrice imaju sreću da se vesele novom filmu, ali on, u principu, ne donosi ničega naročito vrednog. Tučnjava, CGI, "duhovite" doskočice... Nije dosadno i može da se gleda, ali kao da žvaćete "fast food"...

Ovaj put, sprema se deseti "Mortal Kombat" turnir. Proročanstvo kaže da će se ovaj put Zemljani ujediniti i poraziti šampione "Spoljnjeg sveta". To se ne sme dozvoliti, pa zli čarobnjak šalje svoje najbolje borce na Zemlju da pobiju one koji treba da im se suprotstave na turniru. Pre turnira, što nije viteški...

A, na našoj planeti, u toku je potraga za borcima koji na sebi imaju utisnuti žig "preodređenih", koji svedoči o njihovim natprirodnim sposobnostima kojima "kupuju ulaznicu" za učestvovanje na mističnom turniru. Samo što svi "naši borci" nisu svesni da imaju natprirodne moći, pa tek moraju da ih otkriju... 

Tako se okuplja "ekipa" sastavljena od jednog ne-baš-uspešnog veterana MMA ringa, drskog plaćenika "koga traži pola sveta", dvojice šaolinskih majstora borilačkih veština, crnca-nabildovanog marinca i njegove "sestre po oružju" vojnikinje-plavuše, a sve pod budnim okom i trenažnim procesom koji sprovodi "dobri čarobnjak Kinez s plamenom u očima". I, tako, manje-više ceo film protiče u tabanju tih likova sa najstrašnijim prikazama iz "Spoljnjeg sveta", među kojima je i glavni komandos-negativac - Sub-Ziro, koji ubija svojim ledenim dahom i ledenim bodljama. 

Ono što baš "bode oči" jeste da se u toj silnoj galeriji likova (i dobrih i loših) skoro nijednom ne daje dovoljno pažnje da bi gledalac mogao da se uživi u njihovu motivaciju. Možda pasioniranom igraču dotične kompjuterske igrice to i nije potrebno, ali je očigledno da filmu fali "dodatnih" pola sata koji bi dodatno objasnili "ko tu koga i zašto". Kada se tome doda da nikakvog, zapravo, turnira i nema, niti je uopšte pomenuto prethodnih devet (ovaj koji treba da se desi jeste jubilarni deseti), postavlja se pitanje zašto se uopšte daje važnost "tamo nekom turniru", koji, zapravo, u filmu i ne postoji. Mogli su lepo svi ti egzotični likovi da se skupe na nekoj poljani i pobiju se, kao i u bilo kom drugom sličnom filmu, a ne onom koji nosi naziv "nadaleko čuvenog turnira".

No, dobro, reditelj Simon McQuoid je debitant, pa mu se da donekle oprostiti što je, verovatno, "morao da svira kako drugi kažu". Holivudski "fast food", ko voli, neka izvoli. Ostali - bolje odigrajte neku partiju pomenute igrice. Ili se vratite originalnom filmu koji je potpisao Paul W.S. Anderson. Tek da pokušate da pohvatate stvari, mada ni on nije nešto naročito. Šteta što autori nisu imali smelosti da iskorače iz doslovnog "rebootovanja" i naprave film koji bi, konačno, učinio od ove franšize nešto što nije "brzozaboravljajuće"...