Fatman - Sasvim drugačiji Deda Mraz

Godina 2020. bila je prilično filmski mršava po pitanju "neobičnih" filmskih priča. E, ali onda, kada se najmanje nadaš, odnosno od onih od kojih se najmanje nadaš - stiže iznenađenje! Mel Gibson, nekadašnji Mad Max, sada nam se, u svojim pa, "poznim" godinama, nudi kao pravi-pravcati Deda Mraz. I to u prilično "krvavoj" varijanti, uz rekao bih neizostavnu i preko potrebnu napomenu - "nije za mlađe od 18 godina".

Mel je čovek po imenu Kris Kringl, a zapravo Deda Mraz, koji živi na Aljasci sa svojom ženom (crnkinjom) i rukovodi četom vilenjaka koji u njegovoj fabrici izrađuju poklone koje će zatim on, u Novogodišnjoj noći, isporučiti svoj deci. E, sad, neka deca su bila dobra tokom godine, ali neka i poprilično nevaljala, pa će od njihovog vladanja zavisiti i vrednost poklona koje će dobiti. Pri tom, Mel/Kris/Deda Mraz, ima i svoje "bubice", pa mu je posao zapao u krizu - udarile finansijske teškoće i mora da se snalazi na različite načine da bi platio stalno dospevajuće sve veće i veće račune. Zbog toga je Mel/Kris/Deda Mraz postao prilično ciničan starčić, koji dobar deo dana i provodi u lokalnom baru napijajući se i zanemaruje svoju ženu. Iznenada, ukaže se prilika da cela ta manufaktura ispliva iz dugova - američka vojska nudi ugovor po kom će Deda Mrazova "ekipa" proizvoditi delove za vojne avione. Mel/Kris/Deda Mraz se nećka, ali, ipak, pristaje, jer "računi su računi i valja ih platiti". Paralelno s ovom "socijalnom" pričom, odvija se i ona u kom jedan besni tajkunski klinac unajmljuje plaćenog ubicu da sredi Mel/Kris/Deda Mraza, razočaran zbog "poklona" koji je dobio. I ubica nosi traume iz detinjstva, pa mu je novi posao utoliko miliji...

Ako se zanemari totalna besmislenost ove priče, koja nije bajka nit je staromodni akcioni film, i sve shvati kao satira na aktuelni društveno-politički poredak i tradiciju, onda Fatman može da bude zaista vredno ostvarenje. Iako balansira (neki bi rekli - možda i neuspešno) na granici dečje fantazije i ozbiljnog akcionog filma, ukupan doživljaj jeste provokativan, što u krajnjem slučaju i jeste odlika (dobrih?) umetničkih dela. Mel kao krvavi Deda Mraz jeste sušta suprotnost onom Maxu koji je sprovodio osvetu na australijskim prašnjavim putevima nakon svetske apokalipse, ali je zadržao dovoljno svog "buntovničkog šmeka" da učini Fatman filmom o kome će se dugo pričati. Uostalom, ako smo 1990-tih dobili Home Alone kao paradignu Božićnih i Novogodišnjih "modernih" filmskih vremena, onda je "Debeljko" nešto što možda i najbolje odslikava osećaj slavljenja istog praznika, samo 2020-tih...

Oporo...

I, da - Srećno svima u Novoj...