The Secrets We Keep - Sasvim dostojno

Neko od renomiranih filmskih kritičara napisao je da je ovaj film "na tragu Hičkoka". I, nije pogrešio. Sasvim dostojno velikog maga suspencea, mada, naravno, prilagodljivo vremenu u kome su se mnogi kriterijumi znatno olabavili u odnosu na "bolju prošlost".

The Secrets We Keep jeste drama-triler o ženi - rumunskoj Romkinji - koja u Americi, nakon 15 godina, na ulici prepozna svog krvnika iz Drugog svetskog rata. Ta žena jeste Noomi Rapace, i to jeste još jedan važan detalj u traganju za kvalitetom ovog filma. Noomi je sada udata i ima dete, baš kao što i njen krvnik ima dvoje dece. U noći kada je silovana, a njena sestra ubijena, jedino je zapamtila ubičine oči. Da li su oči dovoljne da identifikuje đavola koji je progoni? I, da li će njene sumnje i neizbežnu akciju prihvatiti njen muž, te joj se pridružiti u nastojanju da izvuče priznanje čoveka koga drže zarobljenog u podrumu?

Izraelski reditelj Yuval Adler (The Operative, Bethlehem) uspeo je da prilično ograničenim finansijskim sredstvima napravi solidan film, koji se prvenstveno zasniva na jakoj emociji (koju najviše nudi Noomi). Otuda i prilično sveden mizanscen kojim se malobrojni likovi ovog filma kreću, gotovo toliko da je mogao da bude izveden i u teatarskoj varijanti. Ipak, ovo nije film bez akcije, već svojom dinamikom više asocira na "nemir duše", slično kao što su to, na primer uradili Roman Polanski i Sigourney Weaver Death and the Maiden ili čak Costa Gavras i Jessica Lange u Music Box iz 1989. godine. 

Ono što bi se, eventualno, dalo zameriti Adleru jeste to što "trilersku notu" filma nije još malo razvio, čineći je dostupnijom oreolima A nego B produkcije, ali to je verovatno samo pitanje finansija, a ne i ambicije. Noomi zato ne treba postovetiti ni sa Sigourney, baš kao što nije ni Jessica. Ovakvih filmova, koji opominju na duhove prošlosti i našu (ne)moć da se izborimo s njima, greh je nipodaštavati. A, da ima onih svetskih kritičara kojima se The Secrets We Keep baš nešto i ne sviđa - im ih...

Srećan kraj? Može li da ga bude uopšte???