The Personal History of David Copperfield - Približiti klasike

Ima nešto zavodljivo u gledanju književnih klasika na filmu. Ako je boljka savremenog (američkog, ali i ovdašnje-regionskog) filma najčešće loš scenario, onda je sasvim osvežavajuće kada se neki filmadžija odluči da snimi ostvarenje po nekom od klasika literature. E, pa, Armando Iannucci (voleli ga ili ne), za to se odlučio, i za to mu kapa dole. Charles Dickens bio bi prilično zadovoljan...

Priča o teškom odrastanju junaka. Sećajući se svog detinjstva i mladosti, sada kao odrastao i ispunjen čovek, Dejvid pripoveda svoju sudbinu i dogodovštine. Školovanje, očekivana i neočekivana prijateljstva, prve ljubavi, pritajeni neprijatelji. borba protiv nepravde i surovosti... Dikens predstavlja sliku engleskog društva u 19. veku, ali takođe, postavlja pitanja koliko se društvo do sada promenilo , i ima li Dejvida Koperfilda među nama.

Reditelj kontroverznog The Death of Stalin odlučio se da u Dickensovo delo utka dovoljno svoje osobenosti da ovo nije jednostavno viđenje klasika, već nam je priredio dovoljno "posebnosti" da ga izdvoji od ostalih ekranizacija slavnog dela. A, ima ih dosta, mada je poslednje u kategoriji dugometražnog igranog filma uradio velikan George Cukor još 1935. godine - The Personal History, Adventures, Experience, & Observation of David Copperfield the Younger. Iannuccijev Copperfield je simpatičan, na granici burleske, povremeno čak i vrcavog humora, spajajući motive viktorijanskog književnog dela i savremenog rediteljskog autorskog pečata. Ovde taj pečat ne ide u "netolerantnu ekscentričnost", kao u slučaju The Death of Stalin, već, naprotiv, služi osnovnoj svrsi - izazivanju dobrih vibracija i emocija kod gledaoca. Zbog toga The Personal History of David Copperfield i jeste dobar film, čije gledanja samo može da nagna neobaveštena pokoljenja da se maše knjige i zainteresuju za dela koja potpisuju "tamo neki ljudi" koje nećete sresti na društvenim mrežama, a koji pripadaju večnosti ove civilizacije. Kao, recimo pomenuti Charles Dickens. A, kad smo već tu podsetite se i neke (bilo koje) verzije Oliver Twist - da odmorite i nahranite dušu...

A, filmadžije neka razmisle - zašto ima toliko dobrih književnih dela širom našeg postojanja koja nikad nisu snimljena...