Hell Is Where the Home Is - Film s dve sudbine

Film koji ima dva naslova. Jedan je ovaj pod kojim je zaveden, a drugi je onaj koji i stoji na špici - "Trespassers" - pa vi odlučite koji je prikladniji...

Nekako, u toj "naslovnoj neodlučnosti" krije se i ukupan utisak o ovom ostvarenju. Moglo je to puno bolje (čak nije dogurao ni do standardnih 90 minuta trajanja - 87 min.), ali Hell Is Where the Home Is može prilično tečno da se gleda, a da to ne izazove vidljivo nezadovoljstvo.

Dva disfunkcionalna para iznajmljuju modernu luksuznu kuću u postinji, da bi u njoj proveli relaksirajući vikend. Međutim, ono što je trebalo da bude zabavna uvodna noć pretvara se u košmar kada se na njihovim vratima pojavi žena koja tvrdi da su joj se pokvarila kola i zamoli da od njih telefonira. To je samo uvod u krvava dešavanja, iz kojih se mnogi neće vratiti živi...

Ovakav zaplet viđen je već prilično puta, u sličnim ili čak i istim postupcima. Zato ne treba očekivati ništa neočekivano, već se prepustiti akciji koja traje tačno toliko da ne postane dosadna, ali ni dovoljno dugo (ili eksplozivno kratko) da bi zasenila svoje prethodne uzore. Zaista može da deluje potpuno neshvatljivo zašto "trajanje" nije produženo za bar pet-šest minuta, da bi se običnom gledaocu objasnilo ko su zapravo "intruderi", koji tako sistematično kreću u kasapljenje žitelja inkriminisane kuće, bilo prošlih ili sadašnjih. Ostalo je manje-više "prisutno", ali izostavljanje istinskog motiva za nastanak zapleta značajno umanjuje konačnu ocenu. 

Ipak, ono što može da izdvoji Hell Is Where the Home Is od sličnih triler-horor varijacija jeste "umetnička atmosferičnost" kojom odišu brojne scene, pre svega zahvaljujući primetnoj estetičnosti fotografije. Šteta što celokupna "svedenost" nije još više eksploatisana, pre svega po pitanju autorske osobenosti svih aktera ovog poduhvata, odnosno detaljnijem scenarističkom objašnjenju njihovih "interaktivnosti". Ovako, "nešto postoji", ali "nedovoljno" da se ne bi brzo zaboravilo...

Nije negledljivo...