Time to Hunt - Korejski špageti-distopijski vestern-krimić

Pljačka. Ilegalne kockarnice. Južna Koreja iz budućnosti. Recesija i glad svuda su ovladali. Dva momka sumnjive prošlosti sačekuju svog drugara koji je odslužio kaznu u zatvoru. Posla nema, pa odlučuju da opljačkaju jedino mesto u njihovom komšiluku gde još ima love - ilegalnu kockarnicu. U tome im pomaže momak koji tamo radi. Ali, naravno, sve kreće strmoglavo suprotno. Momci koji drže kladionicu siroviji su i zlobniji od njih. Pri tom, još imaju i gadnu naviku da šuruju s policijom. Počinje lov na one koji su ih opljačkali...

Reditelj i scenarista Sung-hyun Yoon snimio je tek svoj drugi dugometražni igrani film, nakon pauze od 10 godina. Interesantno da se i u prethodnom - Pasookkoon - bavio odnosom između trojice drugara, mada je u pitanju klasična drama. Taj film je dobio brojne svetske festivalske nagrade, pa se može reći da se dosta očekivalo i od ovog ostvarenja. Čiju je festivalsku sudbinu prilično grubo prekinula aktuelna pandemija. A, zapravo, imao je priličnu šansu, pre svega na žanrovski određenim festivalima. Mada je Sanyangeui sigan po svom predodređenju u kategoriji "negde između" - distopijski krimić koji bi, ako bi mu se izbrisala odrednica dešavanja u budućnosti, komotno mogao da bude i klasičan triler, čija se radnja dešava u bilo kojoj betonsko-urbanoj zabiti, kakvih, sasvim sigurno, ima i sada čak i u nama prilično geografski bliskim predelima.

Nije da Yoon nije mogao da načini i dinamičniji film, pogotovo u prvom delu, dok naši (anti)junaci ne krenu u svoj zločinački poduhvat. Tek tada, s prvim ispaljenim mecima, radnja dobija na željenoj užurbanosti, ali se baš taj kontrast "dva filmska dela" može učiniti kao zanimljivo rediteljsko rešenje, koje "slavi" neobičnost cele storije. E, sad, druga je priča što se onima naviknutim na filmove koji dolaze s Zapada korejski glumci baš i ne čine "dovoljno fizički različitim", što može da izazove konfuziju prilikom "memorisanja". Cepidlake bi mogle da stave zamerku i na "rešenje", po kom mladići-pljačkaši naivno očekuju da će se spasti begom na drugi kraj zemlje, ne ugrozivši svoje bližnje od odmazde profesionalaca. Ali, sve pomenuto jeste u funkciji "akcije", kao da gledate neki špageti-vestern, u kom se mnogo ne pita za smisao, već pucnjave ima koliko vam duša ište.

Shodno tome - gledljiv špageti-distopijski vestern-krimić. Ništa više, ni manje...