J'accuse - Gledati isto...

Osnovno pitanje koje jedan zaista dobar film treba da nametne jeste - da li on uopšte donosi nešto novo u odnosu na do sada viđeno i kognitivno svareno. Po pitanju najnovijeg filma koji potpisuje čuveni Roman Polanski - J'accuse - to i jeste glavni problem. Mnogo toga je "već viđeno", a i ono što nije baš i nije od krucijalne važnosti za preispitivanje svrhe postojanja. Da budem jasan, ovo jeste dobar film, ali po pitanju "celokupnog utiska" ne donosi ništa više nego što je to uradio José Ferrer još 1958. godine s svojim filmom I Accuse! ili, recimo Ken Russell 1991. godine s Prisoner of Honor u kome glumi i Richard Dreyfuss. Da pomenem samo ova dva filma, od "prilično bezbroj" koji su snimljeni na istu temu. Ima tu i američkih, i francuskih, čak i nemačkih i jedan grčki film na istu temu. Pa, zašto onda još i Polanski?

Dakle, prošlo je tridesetak godina od poslednje "ekranizacije" ove afere, pa je čuveni reditelj, verovatno iz nekog svog ličnog razloga, osetio da je vreme da podseti javnost. Možda se i pronašao u "aferi", odnosno progonu koji se dešavao kapetanu francuske vojske s kraja 19. veka. Ako znamo šta se Polanskom dešavalo u privatnom životu, možda je ovaj film i njegov "dug" svojoj sudbini.

Ni s umetničkog stanovišta, Polanski nije ponudio ništa spektakularno. Gledajući J'accuse, ima se utisak čitanja hronološki ispravno napisanog romana, da ne kažem gledanja dokumentarnog programa na kanalu History ili nekoj sličnoj TV. Priču ovde vodi Jean Dujardin kao pukovnik Georges Picquart, odnosno čovek koji je razotkrio "nameštaljku" u vrhovima francuske vojske i "smeštanje" Alfredu Dreyfusu. Čuveni književnik Émile Zola, koji je svojim novinarskim pisanjem presudno učinio da pozadina cele afere dospe do najširih krugova javnosti, tek je epizodno odrađen, što, u neku ruku, i nije baš posve fer, obzirom da je čuveni književnik zbog svoje javne angažovanosti bio i osuđen na godinu dana zatvora.

Bilo kako bilo, ako ste i gledali prethodne filmove, nećete pogrešiti ako se odlučite i za J'accuse. Nekih stvari i cililizacijskih dilema uvek je dobro podsećati se. Pitanje ličnog morala i hrabrosti pojedinca koji se suprotstalja rigidnom i okoštalom sistemu, jedno je od najelementarnijih osobina kojih moramo biti svesni ako želimo da se i definišemo kao slobodno biće. Zato je Polanski, ipak, napravio dobar film, ma kako da vam se čini "déjà vu"...