"Dark Waters" - Truju li nas?

Jedan moćan film. Ne od onih "blokbasterskih", već zasnovan na istinitoj priči. Utoliko i dragoceniji za gledanje. 

Film je nastao na osnovu novinarskog članka "The Lawyer Who Became DuPont’s Worst Nightmare", objavljenog 2016. godine u "New York Times Magazine". Taj tekst, a samim tim i film, govori o dugogodišnjoj borbi koju advokat Robert Bilott preduzima protiv jedne od najvećih svetskih hemijskih korporacija, optužene za upotrebu toksičnih supstanci u svojim proizvodima, među kojima su i čuveni "teflonski tiganji (tave)". Zahvaljujući ovom hrabrom čoveku, mnoštvo ljudi iz neposrednog okruženja stovarišta u kome su nepropisno odlagane toksične materije, dobilo je milionska obeštećenja usled razvitka kancerogenih i ostalih opakih bolesti proizrokovanih namernim postupcima zaposlenih.

Bilottova borba još uvek traje, a ovaj film je neporecivo svedočanstvo o njoj. Kao i o tome da još ima hrabrih ljudi na ovom svetu, koji predstavljaju nadu da s iskrenom i dobronamernom civilizacijom još uvek nije sve gotovo. Uprkos obeshrabrujućem podatku s kraja filma da čak 99 odsto ljudi na planeti u svom organizmu ima u većoj ili manjoj meri tragove prokažene supstance koja je unesrećila ljude o kojima govori ovaj film.

Reditelj Todd Haynes (Wonderstruck, Carol, I'm Not There) i glavni glumac Mark Ruffalo napravili su film koji po snažnoj angažovanosti podseća na, recimo, Spotlight (u kom, gle čuda, takođe glumi Ruffalo). Iako bi neki mogli da prigovore da je film za nijansu predug, ovaj "sudsko-korporacijski" triler važan je element u obrazovanju svakog novog potencijalnog filmofila. Ako je film umetnost, a jeste, onda ovakva društvena angažovanost mora da bude vanvremensko merilo.

Setite se filma kad sledeći put pravite palačinke...