Brigthburn - Simpatičan SF hororčić

Postoje filmovi koji nekako bude nostalgiju. Horor s izraženim SF elementima Brightburn jedan je od takvih, jer po svojoj strukturi i senzibilitetu (da ne kažem baš naivnosti) podseća na stare dobre slične SF filmove iz tamo nekih 1950-tih i 1960-tih. E, sad, da li je to baš bila smišljena želja autora? Ne bih se baš kladio...

Elizabeth Banks i njen muž ne mogu da dobiju dete, uprkos stalnim pokušajima. Prilikom jednog od njih, njihova kuća na imanju oboda grada Brightburn zatrese se i nešto misteriozno udari u obližnju šumu, tik pored njihovog ambara.

Onda prekid, slike klinačkog odrastanja iz porodičnog foto-albuma... da bi se priča nastavila deset godina kasnije.

Dečak Brandon Breyer sada ima 12 godina. Rekli su mu da je usvojen, drma ga pubertet, javljaju se prve neartikulisane reakcije (nasilne), što se tumači njegovim godinama. Međutim, Brandon je dete iz svemira, dospelo na Zemlju ko-zna-zbog-čega, u već pomenutom "svemirskom sudaru". Suočen s prvim "pubertetskim problemima" postaje izuzetno nasilan, što dovodi do tragičnih posledica s obzirom na superherojsku snagu kojom raspolaže (a ispostaviće se i da može da leti!).

Počinje masakr... Majka Elizabeth nije načisto da li želi da zaštiti ili ubije svog sina...

Neke od scena ovog, ne baš svakidašnjeg horora, zaista su jezovite, kakve nisu skoro, ako su uopšte ikad viđene u sličnim filmovima. Ako se zna da je film u velikoj meri "porodično delo" koje potpisuju braća Gunn (James je producent, a Brian i Mark radili su scenario), onda ova "posebnost" dodatno dobija na "egzotičnosti". Reditelj David Yarovesky doslovno ih je sledio, ali kao da nije imao dovoljno hrabrosti da u ovu priču unese i "lični pečat" koji bi još više potencirao "intrigantnost" celog projekta. S obzirom da mu je ovo tek drugi film, nakon The Hive iz 2015. godine, čini mi se, ipak, da je ovo moglo da bude mnogo "jače" ostvarenje da je pripalo u ruke nekom malo iskusnijem.

Dakle, šta smo dobili? Pitak SF-hororčić, koji, verovatno, neće nikog razočarati. Šteta što priča o pubertetliji koji bljuje vatru iz očiju, leti i poseduje nadčovečansku snagu, nije "zagrebala" svuda tamo gde je mogla. Imali smo priliku da dobijemo "klasik", a ukazao nam se samo jedan zanimljiv pokušaj oživljavanja nostalgije.

Ipak, braćo Gunn, vidi se da ste posebni, sve vam je oprošteno...