Gräns - Kao da gledate von Triera...

Pobednik selekcije "Izvestan pogled" Kanskog festivala 2018. provokativan je film, koji nije za svakoga. Odiše atmosferom veoma sličnoj onoj koju je pravio Lars von Trier u svojim najkontroverznijim delima. Dakle, prilično "mračno", "netolerantno", ali i razoružavajuće direktno...

Eva Melander je žena "polu-retardiranog" izgleda, koja radi za švedsku carinu. Ona ima sposobnot da svojim njuhom prepozna osobe koje pred njom sakrivaju svoja osećanja, uključujući strah, bol, stid... Kao takva, Eva je idealna za prepoznavanje onih koji se bave kriminalom i pokušavaju da pređu granicu. Tako, recimo, zahvaljujući njenom "njuhu" bude uhvaćen tinejdžer koji ilegalno unosi alkohol u zemlju, ali i razotkrivena banda pedofila. 

Ali, Eva nije "polu-retardirana", usled "hromozomske anomalije", kako su joj govorili, već je nešto sasvim drugo. To šta je Eva saznajemo, otprilike tek negde u poslednjoj trećini filma, pa nema smisla sada ni otkrivati, jer će umanjiti draž gledanja filma. Istina je potpuno neočekivana, otkrivena tek prilikom susreta s isto tako neuglednim "polu-retardiranim" strancem, koji unosi totalni nemir u njen život. 

Reditelj ovog "mitske fantasy drame", da je tako nazovemo, jeste Ali Abbasi - Iranac koji od 2002. godine živi u Švedskoj. Ovo mu je drugi dugometražni igrani film, nakon takođe nagrađivane drame s elementima horora Shelley iz 2016. godine. Gräns je ove godine i kandidat za "Oskara", u kategoriji "šminka i frizure". Zaista je zapanjujuće kako u ovom filmu izgledaju već pomenuta glavna glumica i njen kolega Eero Milonoff. 

I, na kraju ove recenzija - poruka za sve! Izdržite pri gledanju do te "krucijalne" poslednje trećine filma. Čak i da ste osetili izvesnu "dosadu" u prethodnom delu, otvoriće vam se horizonti koji će učiniti da sagledate "umetnost" u ortodoksnom smislu te reči...