The Girl in the Spider's Web - Zašto to i čemu?

Retke su ideje koje Holivud neće upropastiti kad uzme da ih kopira s druge strane Atlantika. Upravo takav slučaj jeste i s filmom The Girl in the Spider's Web, nastalim po četvrtom romanu iz "Millennium" serije, koju je originalno stvorio švedski pisac Stieg Larsson.

Njegova tri romana Män som hatar kvinnor, Flickan som lekte med elden i Luftslottet som sprängdes još 2009. godine pretočena su u prilično uspešne švedske filmove, u kojima je Noomi Rapace tumačila Lisbeth Salander, dok je dve godine kasnije i David Fincher snimio ponovo prilično uspešno "svojeviđenje" prvog romana, i svojevrstan holivudski rimejk - The Girl with the Dragon Tattoo - u kome je Lisbeth glumila Rooney Mara.

Larrson je planirao da napiše deset romana o doživljajima tragične heroine Lisbeth, ali je preminuo posla samo tri napisana. Njegov četvrti, započeti roman iz serije, završio je švedski novinar David Lagercrantz, i on predstavlja osnovu po kojoj je Fede Alvarez snimio The Girl in the Spider's Web. U ovom slučaju, Lisbeth je "unapređena" u superheroinu a la James Bond, što će, svakako, veoma razočarati poklonike kako prve tri knjige, tako i filmova koja su snimljeni po njima.

Zanimljivo je da je Holivud odlučio da ne pravi "rimejkove" i preostala dva švedske filma, kao što je to bio slučaj kod prvog filma, već da posle The Girl with the Dragon Tattoo snimi film po četvrtoj knjizi serijala. Ako ovakvu odluku i treba pozdraviti, onda je potpuno nerazumljivo što bar nije uzeo istu glumicu, kao u prethodnom, već je sada Lisbeth - Claire Foy. Tim je još više podcrtana "totalna različitost" novog filma u odnosu na prethodne, u kojima je glavna junakinja bila, pre svega, "psihološki" portretisana na potpuno drugačiji način - ne kao akciona super-heroina, već kao "osvetnica" tragične sudbine, "devojka iz susedstva" životne priče koja je mogla da zadesi mnoge žene na kugli Zemaljskoj.

Ne, ovde je hakerka Lisbeth "upletena" u "jamesbondovsku" avanturu s ukradenim kodovima za lansiranje nuklearnih projektila, ruskom mafijom, "zlom" vladom i mnogim "šablonskim" rešenjima koje pripadaju potpuno drugačijim tipu filmova od onih što bi bilo koji deo Larssonovog stvaralaštva trebalo da bude. Veze s prethodnim filmovima gotovo da i nema, pa se komotno ovaj film mogao zvati i bilo kako drugačije, s bilo kako drugačije nazvanim glavnim ulogama. U tom slučaju, kao akcioni trilerčić pun specijalnih efekata, mogao bi i da dobije prelaznu ocenu. Pošto to nije slučaj (a u ovom delu se čak pojavljuje i Lisbethina sestra, očekujemo u budućim filmovima i pojavu njene babe, mačke, komšinice iz detinjstva...), ta "veza" s prethodnim filmovima/romanima upravo je ono što najviše smeta. Senzibilitet i postulati tih ranijih ostvarenja, ovde, jednostavno, nisu postignuti. I fanovi će biti razočarani. Pretpostavljam da onim ostalim, sve ovo izrečeno i neće toliko smetati...