Dvizhenie vverkh - Veličanstveno!!!

Svaka čast!!!

Filmovi o sportu, a pogotovo oni uspešni, traže pravo majstorstvo kada je u pitanju njihova realizacija. Treba dočarati sav taj adrenalin i običnom gledaocu predočiti svet odricanja, krvi, znoja i suza, koji su jedini put do velike životne pobede.

Ruski film Dvizhenie vverkh upravo je jedan od takvih!

Priča u čijem je centru pažnje legendarni ruski košarkaški selektor Vladimir Kondrašin, čovek pod čijim je vođstvom prvi put uopšte neka reprezentacija pobedila ekipu SAD. Desilo se to u finalu Olimpijskih igara, 1972. godine u Minhenu, u kontroverznom finalu, kada su Sovjeti u dodatne tri sekunde usled sudijske greške postigli pobedonosni koš i tako osvojili zlatnu medalju, iako su Amerikanci oštro protestvovali zbog čak dva "ponavljanja" regularnog toka utalmice.

Glavna vrednost ovog filma, osim (h)istoriografski tačnog dočaravanja vremena, jeste i količina emocija koja je u njegovo stvaranje unesena. Likovi su upečatljivog karaktera, a kroz njih se prelama i odnos sovjetske kulture u sudaru sa zapadnim "vrednostima". Za one malo starije filmofile, koji pamte to vreme, posebnu draž predstavlja to što su tu čuvena braća Bjelov, Žarmuhamedov, drčni Litvanac Pavlauskas, Ivan Edeško... sve košarkaške veličine nekog vremena, pa... "prohujalog s vihorom"... A, to što film ima i prilično jasno izraženo satiričnu žaoku u odnosu na to komunističko vreme, kada je "pola SSSR-a otkucavalo drugu polovinu", još više ide u prilog njegovoj veličanstvenosti u odnosu na dobar deo onoga ono što se sada snima.

Ima li smo pre nekoliko godina Montevideo, Bog te video! i Montevideo, vidimo se!, kao "naše" prilično krupne iskorake kada je u pitanju tkz. sportski film jedne epohe. Ravnopravno s njima nastao je i film, a kasnije i serija Bicemo prvaci sveta, koji govori o još jednoj košarkaškoj velesili i njenim pohodima na brojna zlata koja je osvajala u svojoj istoriji. Ni Jugoslavije, ni Sovjetskog Saveza više nema... Ostali su neki filmovi da svedoče o tome kako su neki ljudi imali neke zajedničke ciljeve i za njih se borili do poslednjih atoma snage i svim srcem... Tu, ni Ameri nisu mogli ništa...

Jedina zamerka na ovaj film, ako ona uopšte stoji, jeste da na njegovom kraju nema informacija šta se dalje u životu dešavalo s akterima ove sportske epopeje...