Tomb Raider - Batrganje

Slabo je to...

Za sve koji su očekivali značajniji kvalitativni pomak u odnosu na ono što su uradili Simon West i Angelina Jolie u Lara Croft: Tomb Raider još 2001. godine, ovaj film ne donosi željeni rezultat. Čak, može da se sasvim dugo diskutuje o tome koji je film uopšte bolji, jer ovaj novi, osim što je konfekcijski prilično dobro sklepan, nema značajnijih različitosti od sijaset gotovo istovetnih žanrovskih "limunada".

Tomb Raider jeste vizuelno sasvim pristojno urađen film, pa s te strane može da se kaže da je norveški reditelj na privremenom radu u Holivudu - Roar Uthaug - sasvim opravdao očekivanja. Uostalom, i njegovi prethodni "norveški" filmovi bili su značajno osvežavajući, poput filma katastrofe Bølgen, avanturističkog Flukt, fantasy-bajke Julenatt i Blåfjell ili horora Fritt vilt. Međutim, ono što je ovde slučaj jeste da gledamo ko-zna-koju verziju Raiders of the Lost Ark i svih njegovih kasnijih metamorfoza.

Dakle - scenario... Za razliku od prve Lare Croft, Alicia Vikander nije već utrenirana "znalkinja borilačkih veština koja opako barata pištoljima". Iako potiče iz bogate porodice, ona radi kao raznosačica indijske hrane, dugujući pare treneru u teretani (!?). Jedine "supermoći" koje nova Lara poseduje jesu ludačka vožnja biciklom i spretno baratanje lukom i strelom (što ju je naučio nestali tata).

E, nakon jednog takvog potpuno nepotrebnog uvoda, Lara dolazi u posed pisma koji joj je ostavio njen nestali tatko, u kome piše da ide da spase svet od toga što neki zli ljudi žele da otkopaju grob najveće zloće-kraljice u istoriji čovečanstva, a čije bi ponovno pomaljanje na svetlost dana učinilo da se oslobode svi moguće i nemogući leprikoni, đavli, zarazne bolesti i ostale nakaze. Pošto joj se otac već sedam godina nije vratio s svog zadatka očuvanja čovečanstva, Lara kreće da ga pronađe. Na misterioznom ostrvu, tamo negde u Japanskom moru, suočiće se i s pripadnicima zle organizacije svetskih kriminalaca, koji, takođe, žele da otkopaju kraljičin grob i njenu "magiju" zloupotrebe u svoju korist...

Ali, zašto sve to tako naopako napraviše???

Neki delovi u filmu i postupci junaka potpuno su bespredmetni. Kao da je neko "isisao" dodatna objašnjenja zašto su neke scene uopšte snimljene (da ne spojlujem). Tek, ne zna se koji deo filma je manje ubedljiv od onog drugog... trećeg... Da li sam uvod, da li to što Lara dolazi u posed očevog dnevnika s inkriminisane misije koji je sedam godina bio sakriven u Londonu, dok je tatko izgubljen na ostrvu u Japanskom moru, da li onaj u samoj kraljičinoj grobnici kada Lara manirom člana MENSA izbegava postavljene smrtonosne zamke...

Sve u svemu, vratite se Indijani Džonsu, dok još imate snage. Lara/Alicia će se zaboraviti i pre nego što protekne odjavna špica...

Ocena: jedva 6 (ili 2 ako ćemo školski)