Pressure - Ratne gluposti

Odmah na početku da kažem - ovo je dobar film! Čak, možda i odličan. Dobro - vrlo dobar...

Međutim, sentenca iz naslova odnosi se na ono što nije dovoljno obrađeno u Pressure, odnosno tek pomenuto, a to je tragičan događaj iz WW2, poznat (ili nepoznat) kao "Operacija Tigar".

Prvo o filmu!

Britanski najpoznatiji vojni meteorolog James Stag (odlični Andrew Scott) dolazi u vojnu bazu gde se planira invazija na Normandiju, u bici koja treba da bude presudna po pitanju konačnog ishoda Drugog svetskog rata. Čerčil se lično kune u njegovo znanje, ali pojava samouverenog Staga, koji kod kuće ostavlja trudnu ženu, izaziva nelagodu kod ostalih kolega (prvenstveno kod američkog meteorologa po imenu Irving Krick - koga tumači Chris Messina) s kojima treba da provede presudna 72 sata planiranja, kao i prisutnih vojnih glavešina (među kojima su i Dwight "Ike"  Eisenhower - takođe odlični Brendan Fraser, kao i Bernard "Monty" Montgomery - koga tumači Damian Lewis). Iako su svi ostali odlučni i spremni da iskrcavanje na Normandiju počne 05.06.1944. godine, Stag upozorava da tog dana postoje uslovi za veliku oluju koja bi onemogućila zamišljeno. Američki kolega Krick otvoreno mu se suprotstavlja, kao i većina iz vojnog vrha. Ajk Ajzenhauer, budući predsednik SAD ipak se koleba da li da opozove operaciju...

... E, tu dolazimo do onoga što je u filmu tek spomenuto, a to jeste da Ajka progoni neposredna prošlost, kada je pod njegovom komandom sprovedene "Operacija Tigar", odnosno simulacija iskrcavanja u Normandiji, samo na obali Engleske (u mestu Slapton Sands), kada je greškom u neposrednom planiranju i izvođenju poginuo ogroman broj vojnika (kažu bar 750), što od nemačkih patrolirajući čamaca, što od onoga što bi se nazvalo "prijateljska vatra", odnosno pucanjem bojevom municijom po vlastitoj vojsci. Mislim da bi ovom filmu da na detaljniji način tretira i ovakvu katastrofu, to donelo još više poena u očima "totalno angažovane filmske umetnosti" - da ne kažem i antiratne - jer ovakav kakav je Pressure nije antiratni film, već pre svega umetničko viđenje gotovo dokumentarističkog prikaza onoga što se dešavalo u glavnoj komandi stacioniranoj na portmutskom imanju u Južnoj Engleskoj neposredno pre i za vreme praćenja kako teče D-day. 

Reditelj filma jeste Asutralijanac Anthony Maras, kome je to drugo dugometražno ostvarenje nakon što je u tim vodama debitovao s takođe odličnim Hotel Mumbai (2018.). Zapravo, Pressure jeste direktna adaptacija pozorišne predstave čiji je autor David Haig - ujedno i koscenarista filma sa Marasom. Takav pristup jasno se i vidi u realizaciji filma, gde sve izgleda besprekorno (da ne kažem "baš engleski"), ispeglano i doterano, pa gledanje filma protiče kao posmatrate vrhunski umetnički i pažljivo izveden performans svih uključenih, od scenarista, glumaca, preko šminkera, scenografa, montažera...

... Samo ono što što meni fali jeste to produbljivanje pominjanja "Operacije Tigar", kao dokaza nesavršenosti najpoznatijih i najpriznatijih ratnih stratega i planera...

... Šta znam, setih se poslednje scene iz legendarnog The Bridge on the River Kwai, koja preokreće ceo doživljaj...