The Post - Šta to beše slobodno novinarstvo?

Da li je ovo najbolji Spilberg do sada? 

Nije!

Da li je ovo vredan film?

Jeste!

Ovo je prvenstveno film o borbi za slobodu štampe, a pošto je zasnovan na istinitim događajima, utoliko je vredniji. U vremenu kada je nezavisnih novinara sve manje, dobro je podsetiti se na neke ideale koji su učinili ovu profesiju tako veličanstvenom. Nažalost, ovo i jeste svedočanstvo da se u doba Asanža i Snoudena, takva vremena najčešće smatraju -prohujala s vihorom.

The Post jeste film u čijem centru pažnje jeste objavljivanje "tajne" studije o ratu u Vijetnamu, a koje je za potrebe "dokumentarista iz budućih vremena" naručio Robert Maknamara, ministar odbrane SAD. U tom dokumentu s oznakom "Top Secret", razotkriva se uloga koju su u ovom mračnom poglavlju istorije imali američki predsednici, od Trumana i Ajzehhauera, pa do Kenedija, Džonsona i Niksona. Svi oni su znali da SAD gubi rat, ali su informacije o svakodnevnim stradanjima američkih vojnika krili od javnosti. 

Kada jedan hrabri novinar odluči da "ukrade" tu studiju, on je prosledi "Njujork Tajmsu". Objavljeni članak izazove najburnije moguće reakcije "Bele Kuće", a sud zabrani dalje objavljivanje tekstove zasnovanih na pomenutim "Pentagon papirima". Onda se u igru "ubace" novinari iz konkurentskog "Vašington Posta", koji dolaze u posed istih dokumenata. Da li da nastave objavljivanje, i rizikuju zatvor "zbog protivljenja sudskoj odluci"? Na čelu "Vašington Posta" nalazi se žena po imenu Kej Grejem, koja se do tada u životu nije susretala s takvim izazovima, a ugledne novine preuzela je tek nakon što je njen muž izvršio samoubistvo, iako su novine bile u vlasništvu njenog oca dok ovaj nije umro. 

Ovoliko "prepričavanje" neophodno je da bi se dočarala vrednost filma, jer on "neobaveštenim" gledaocima može izgledati neprivlačan, pa čak i razvučen. Ipak, Spilberg, kao majstor svog zanata, uspešno gradi intenzitet unesene emocije, ne skrivajući stepen svoje društveno-političke angažovanosti. Mnoštvo likova može da deluje zbunjujuće u prvi mah, možda je Spilberg mogao i da "pojednostavi" priču, ali on jeste dočarao atmosferu "ludila" potrebnu da funkcioniše jedna novina, pa ako hoćete i jedna država. Nažalost.

Gledati ili ne? Neće se svako osetiti lagodno u ova dva sata, ali ovo jeste film koji ima plemenitu poruku. Ne samo onu o "slobodi štampe", već i onu mnogo značajniju - o pravu čoveka na borbu za sopstvene ideale i humanije okruženje!