The Threesome - Trougao seksa i posledice

Ponekad ovakvi filmovi baš dobro dođu. Lake romantične, pa... komedijice, uz još poneka "ozbiljna" pitanja o moralu, ljubavi i "seksualnim uživancijama", prožete pozitivnim mislima... dovoljno za bezbrižno vreme kraj filmske... umetnosti... da, baš tako (film je proglašen za najbolje ostvarenje ovogodišnjeg Annapolis Film Festival)...

Jonah Hauer-King je Connor Blake, momak kome se "posrećilo", pa mu je tako dugogodišnja povremena devojka, "otkačena" Zoey Deutch to jest Olivia Capitano, namestila "trojku" sa slučajnom poznanicom Ruby Cruz to jest Jenny Brooks. I, sve bi bio "momački san" (kažu i "devojački", samo obrnuta "trojka") da nakon vrućeg seksa ne moraju da se svi suoče s posledicama koje će njihove živote da promene zauvek (neću reći bilo šta više, jer bi bilo kakvo detaljisanje pokvarilo konačan utisak - dakle, što manje znate o zapletu, to ćete lepše shvatiti vreme provedeno uz ovaj film).

Reditelj Chad Hartigan (Little Fish) imao je inteligentan i na prvu loptu nepretenciozan scenario koji je napisao debitant u tom poslu Ethan Ogilby. Pažljivo neutrališući eventualne mogućnosti da ceo film skrene u opasnosti "estetike mekog pornića", uspeli su da uprkos sasvim evidentnom pomanjkanju "golih tela" dobiju najpoželjniji mogući nivo emocije erotske provokativnosti, svodeći priču na "iskušenja svakidašnjice", opominjući da su pred nama izbori koje smo najčešće prinuđeni da napravimo, iako to naša "detinja radoznalost" i "nevinost" nisu nikako psihički spremni da prihvate.

Praktično, ovo je "jevtin" film, bez ikakvih podilaženja onima željnim specijalnih i "specijalnih" efekata, prilično dugih "razgovornih kadrova", uz finu dozu ironije i intelektualne nadgradnje. U neku ruku sve ono, što recimo, ne nude ostvarenja tipa Fifty Shades of Grey ili, čak i nedavno prehajpovani (napuhani) Materialists. Tako, čak i onda kada autori progovaraju o nekim aktuelnim (u poslednje vreme baš baš pre-prehajpovanim) holivudskim "rešenjima" da se u filmovima vodi računa i o tome da se progovori na poseban (pozitivan) način i o homo-tematici, kao i o ekstremnim desničarsko-teoretičarsko zavereničkim-ravnozemljaskim idejama (na negativan način), to je ovde načinjeno s posebnom merom, s blagim humorističnim prizvukom, tako da uopšte ne izgleda potencirajuće (naravno, pojavu najboljeg Konorovog druga homoseksualca nikako ne treba stavljati u istu ravan s onom roditelja jedne od učesnica u "trojki", već samo to navodim kao pozitivan primer lepo ukomponovanog scenarija).

Šarmantno i inspirišuće. Čak toliko da poželite i nastavak. Mada, sumnjam da će autori krenuti u tom smeru. A, mogli bi! Komotno!!!