Together - Hororska ljubav

Može li se Together nazvati "ljubavnim hororom"? Ne znam baš, ali, svakako, ovo je jedan od interesantnijih horora koji su viđeni u poslednje vreme. I, kao takav, apsolutno zaslužuje pažnju bilo kog ozbiljnijeg filmofila, uključujući i pasionirane ljubitelje hororskog žanra.

Michael Shanks je Australijanac, reditelj kome je ovo prvi dugometražni film, inače autor nekoliko zapaženih kratkih formi, kao i uspešne fantasy-comedy šestoepizodne serije The Wizards of Aus iz 2016. godine. Rekao bih, čovek neobičnog senzibiliteta, čiji najnoviji film ima sve adute da ne bude tako brzo zaboravljen kao masa "šljaštećih modernih hororčića" kakvim je tržište zapljusnuto u poslednje vreme.

Alison Brie i Dave Franco su nevenčani par, koji, u potrazi za spasenjem svoje veze odlaze iz grada na selo. Ona je učiteljica (ili tako nešto), a on ne baš ostvareni muzičar, koji ima 35 godina, i još uvek se nada da će postati svetska faca, iako godine prolaze, a on nema čak ni vozačku dozvolu. Zbog toga, njeno okruženje ima podozrenje prema njihovoj vezi koja traje već deset godina, a kvalitativno se ne unapređuje. Da li će beg u novu sredinu spasiti njihovu vezu? 

Tamo, u toj novoj sredini, Alison i Dave (zapravo Millie i Tim), susrešće se s tajanstvenom pećinom koja krije strašna iskušenja postojanja. Naizgled pitoreskna sredina krije ne tako davnu misteriju nestanka jednog drugog, takođe mladog para, a ispostaviće se da je u pozadini scenarističkih zamisli Platonova teza o tome da svi ljudi u sebi nose čežnu za svojom drugom polovinom, te da su ljudi prvobitno imali dve glave, četiri ruke i četiri noge, dok bogovi nisu odlučili da ih prepolove uplašeni za njihovu snagu, usled čega ljudi lutaju ovim svetom u večitoj potrazi za svojom izgubljenom polovinom.

Nije Together film koji nije i mogao da bude još bolji. Da je reditelj još malo jače začeprkao po svesti protagonista (pretpostavljam ne čineći baš nikakve kompromise s savremenim producentskim tendencijama), dobili bismo još postojanije delo. Ali, Brie i Franco ponudili su nam dovoljno upečatljive scene da zaista poverujemo da je ovo dobar film, trudeći se da svojom pojavom apsolutno dominiraju kadrovima u kojima u celom filmu osim njih gotovo i da nema ostalih bitnijih likova. Tako smo dobili mešavinu body-horora, romantičnih vibracija i alegoričnih trenutaka o ljudskoj bitnosti, koji, rekao bih, ubedljivo nadilaze ograničenosti vizije savremenog horora (najčešće ovaploćenog u teenage-varijanti), nudeći stameno filmsko delo namenjeno "angažovanijim" filmofilima. Mene je, nekako, ovaj Shanksov rad asocirao na rane Kronenbergove filmove. E, sad, da je moglo i da se ode još korak-dva dalje - dobili bismo zaista "lektiru". A, kad smo već kod književnih inspiracija, osim Platona, pomenuću i meni veoma dragu knjigu iz adolescenskih dana "Jedno" - Ričarda Baha (autora "Galeba Džonatana Livingstona"). Kombinacija Kronenberg-Bah, i šta ćete više? Zvuči i deluje dovoljno sumanuto, zar ne?