Materialists - Bezvredno

Skoro me neki film nije naljutio kao ovaj. Prosto mi je neshvaljiva pompa koju je on izazvao, prvenstveno kod američkih gledalaca, a jedini, eventualni razlog mogu da razumem kao emotivnu insuficijenciju sadašnjosti, pa je ona donekle i opravdanje za toliku halapljivost. Jer, Materialists ima auru jevtinih ljubića, mada čak i takvi proizvodi u poslednje vreme imaju neke dramaturške zakonitosti koje uprkos svojoj jednostavnoj izvedbi stoje superiorno u odnosu na ovo A-holivudsko ni o čemu. Sramota za triling Dakota Johnson, Pedro Pascal i Chris Evans...

"Ovo" se reklamira kao "rom-com"?

Pa, da li se iko osmehnu bar na milisekundu?

Dakota je moderna provodadžika, zaposlena u renomiranoj agenciji za pronalaženje "srodnih duša". Chris je njen bivši momak, koga je napustila jer nije mogla da se izbori s njegovom željom da postane ne baš odgovorni glumac (čitaj - "da ostane siromašan"). Iako je od njihovog raskida prošlo dosta, Chris Captain America i dalje živi u iznajmljenom stanu s dvojicom ortaka-cimera, bavi se kelnerisanjem i mašta o tome da konačno stane na "daske koje život znače" (i, naravno, još je siromašan). Dakota 50-Shades je u međuvremenu imala traumatično iskustvo kada je jednu njenu klijenticu skoro pa zlostavljao jedan njen klijent, što preti da naškodi njenoj karijeri. Međutim, to je univerzalni Pedro Paskal, bogatun s manirima, koji je rešen da je zavede... 

... I tu negde dolazimo do vrhunca stupidnosti - tokom zajedničkog boravka u krevetu Dakota otkriva da Pedro ima brazgotine na nogama! I neću vam reći otkud one tu, samo ću natukniti da je obrazloženje gluplje nego da su posledice borbe protiv zombija iz The Last of Us. A, naravno, Kapetan Amerika je tu da uteši...

Rediteljka Celine Song pre dve godine je očarala dobar deo kritičara romantičnim filmom Past Lives (mene baš i nije - pročitajte recenziju Past Lives - Fina dosada). S Materialists ona se trudi da nastavi taj emotivni zanos, ali, jednostavno, ovaj film svojom naivnom izvedbom uveliko kaska za Celininim prvencem, čineći da čak i estetika Fifty Shades of Grey ima više opravdanja za svoje postojanje (a to je baš teško) nego impuls koji nam nude ovi poznati glumci s holivudske A-liste! Prosto je otužno koliko nema "hemije" niti između jednog lika u  Materialists (Dakota ponavlja "prazniju" ulogu nego čak u Fifty Shades of Grey čak i dok se ljubi s nezainteresovanim Kapetanom Amerikom, a Pedro je valjda umislio da je Robert Indecent Proposal Redford, pa svojim "šmekerstvom" umesto da izaziva žmarce kod ženskog sveta verovatno više izaziva roptanje bar minimuna moždanih ćelija potrebnih da se ovaj lovac na zombije svrsta u poželjne muškarčine.).

Sve u svemu, dobro, očigledno jeste da je ovaj film pravljen za ženski svet, pa je možda malo i nelagodno da ja pišem o njemu. Ali, površnost ovog doživljaja, tako pedantno lišena bilo kakvih "provokativnijih scena" (da, govorim o seksualnosti) jeste ubitačna za sve one koji se trude da u opstalosti Holivuda pronađu bar naznake da woke-blokbasterizam nije potpuno pojeo umetnost. Znam da Celine Song nije htela da snimi Ultimo tango a Parigi, čak ni When Harry Met Sally..., ali ovo što nam je ponudila (po sistemu "Mali Perica - Jurica") nije vredno ni trunke vaše emocije...