Clown in a Cornfield - Opčinjenost klovnovima

Ne znam zašto su Amerikanci toliko opsednuti zlim klovnovima. Valjda to ima neke veze s It i Stivenom Kingom, mada će internet reći da je prvi film na temu klovnova-ubica bio Killer Klowns from Outer Space iz 1988. godine, dakle dve godine pre Kingove serije. E, sad, kad klovnovima-ubicama dodate i omiljeni savremeni hororski trend tinejdžera koji budu kasapljeni, dobijate najnoviji Clown in a Cornfield papazjaniju, pa ko voli...

Quinn i njen tata doktor doseljavaju se iz Filadelfije u izolovan gradić, gde on dobija posao. Tu se ona brzo spanđa s lokalnom ekipicom tinejdžera-buntovnika, koji ratuju s starijim žiteljima. Gradić je nekada bio poznat po prestižnom kukuruznom sirupu, s čije etikete se smeška simpatični klovnić Frendo, a gle čuda, baš se sprema i lokalna godišnja proslava u njegovu i čast sirupa. Ali, tinejdžeri-buntovnici ne haju mnogo za tradiciju, već vreme provode snimajući video-klipove u čijem scenariju najviše mesta ima za ludog klovna koji ih teroriše. Međutim, sve te izmišljene priče, imaju i svoju stvarnu stravu, a devojka Quinn veoma brzo će se naći u središtu iste...

Reditelj Eli Craig pre ovoga je snimio dva horora Little Evil (ovaj je poslednji, nakon koga je pravio pauzu čak osam godina do Clown in a Cornfield) i nagrađivani Tucker and Dale vs Evil.

Začudo, Clown in a Cornfield je snimljen po romanu iz 2020. godine, čiji je autor Adam Cesare, što bi trebalo da je bar kakva-takva garancije za kakvu-takvu ozbiljnost projekta, ali što u ovom slučaju i nije baš slučaj. Jednostavno, film boluje od matrica već-viđenog, nipočemu ne nadjačavši želju da bude bilo šta osim prosečnog tinejdž-hororčića, kakvih na filmskoj pijaci ima kao pleve. Shodno tome, film je zaboravljiv još i pre završetka odjavne špice, mada, naravno, to ne znači da je toliko loš da se u njega ne može utopiti tih sat i po vremena, ukoliko već ne planirate da ih utrošite na nešto mnogo konstruktivnije (hej, šta je "sat i po", naspram večnosti izgubljenog vremena).  

Eventualno, film može da se pamti po par (i bukvalno) zanimljivih dosetki u vezi "sukoba generacija" (kao na primer, što Quinn ne zna da vozi auto s manuelnim menjačem, koji je njen tata kupio, ili kad ona i drugarica joj ne znaju da upotrebljavaju stari telefon s brojčanikom na okretanje), ali je to suviše malo da bi gotovo uopšte i trebalo da se spominje. Sve ostalo je, jednostavno, toliko nategnuto, uključujući i sam scenario (hajde da ne otkrivam konačni spojler uz neizbežnu WOKE homo-participaciju), da je toliko neubedljivo da bi zavredilo iole ozbiljniji pristup tematici. Možda bi uvreda za AI bilo reći "kao da je TO tako napisano...

Sindrom Terrifier, Terrifier 2, Terrifier 3 pa ko zna dokle... Epidemija klovnitisa zapljusnula je Holivud. Treba to preživeti...