Thelma - putem Larsa fon Triera

Prva asocijacija kod nedužnog gledaoca koji samo vidi naslov jeste - jedan stari, dobri... pa, možda malo i prežvakani film...

Ali, nije u pitanju Thelma & Louise, niti ovaj film ima bilo kakvih dodirnih tačaka s njim. Dobro, osim ako se izuzme koketiranje s uzajamnom seksualnom privlačnoću likova koje glume Susan Sarandon i Geena Davis (kako se niko u Holivudu nije setio da snimi remake u kome bi ljubav dve moderne odmetnice bila još eksplicitnija?).

Druga asocijacija, za one malo upućenije, jeste rediteljsko prezime Trier. Dakle, očekujete da je Joachim snimio nešto nalik na ono što radi rođak Lars. I, tu bi, donekle, bili u pravu. Jer ovaj mistični film, nit je triler, nit je horor, nit je psihološka drama, ima itekako dodirnih tačaka s fantazmagorijama koje nam je sve ove godine Lars tako nesebično nudio (nekad manje, a nekad više uspešno).

Teško je prepričati radnju Thelma, a da se ne bude banalan. Naizgled, to je priča o devojci/tinejdžerki, koja nakon odlaska iz roditeljskog doma u veliki grad na studije, počinje da otkriva svoju seksualnost. Ali, istovremeno, oko nje počinju da se dešavaju i čudne stvari, dok ona trpi naizgled epileptične napade. Izdvojena iz porodice, vaspitavana u strogo hrišćanskom religioznom duhu, počinje da traga za razlozima svoje "posebnosti", otkopavajući tako i duboko potisnute porodične tajne (asocijacija br.3 - Carrie?)...

Joachim Trier je u svoje delo uneo mnogo emocija, pažljivo, pa možda i prepedantno na trenutke, oblikujući skoro dvosatno traganje za suštinom ljudskog bića. Ovo je visoko stilizovani film, ali, možda i ne baš preko potrebno razvučen u trajanju, koje bi, da je bio malo kraći, možda dobio da dinačmičnosti potrebnoj da privuče mnogo veći broj poklonika. Jer, tek negde od polovine filma on dobija na "ubrzanju", kako emocija, tako i same radnje. Ipak, i ovako je ostalo svedočanstvo o dobrom filmu, ispričano na prilično originalan način, svojstven baš njegovom rođaku/prezimenjaku. Ako mene pitate, sveopšta atmosfera nekako me najviše asocira na film Antichrist, mada je u pitanju njegova mnogo "pitkija" varijanta.

Gledati, svakako, ko ima strpljenja za ovakve filmove i traži u njima naznake umetnosti...