Welkkeom tu Dongmakgol

U jeku korejskog rata, 1950. godine, avion američkog pilota se ruši blizu uspavanog i izolovanog korejskog sela. Nedaleko su i dva dezertera južnokorejske armije, kao i posle krvave bitke jedina tri preživela vojnika severnokorejske vojske, svima se put ukršta u naslovnom selu Dongmakgol.

Stanovnici sela su van svih spoljnih događaja, lišeni zla, politike, podela...zapravo ne mogu da prepoznaju puške, bombe, avion, jednostavno su to predmeti koji su predaleko od njihove svakodnevnice. Oni brinu o svojoj letini, veprovima koji im upropašćavaju useve...oni se zapravo raduju gostima verujući u to da će im oni doneti sreću, potpuno nesvesni opasnosti od ljudi iz "civilizacije"...

Tvrdoglavi,kakvi jesu, zaraćeni vojnici slučajno unište zalihe seoske hrane...što ih, uz dobrotu i nevinost seoskog življa, polako primorava da se odreknu sukoba i pomognu seljanima u ispravljanju štete koju su prouzrokovali. Vremenom se zbližavaju sa seljanima, kao i međusobno, prepuštajući se prilično bezbrižnom i prostom životu koji im ova idilična sredina nudi. No koliko dugo će ostati na tome? Šta će se desiti kada se neko od spolja konačno pojavi, koja će strana prva dospeti do sela...da li je to uopšte bitno? Izuzev svojih slučajnih gostiju, ima li selo prijatelje u bilo kojoj zaraćenoj strani ?

Vrlo dobra antiratna priča, ozbiljna a opet sa dobrom dozom humora i sjajnim glumcima, kao i sa velelepnim kadrovima prirode, uz lepe motive koje film obrađuje... prijateljstvo, praštanje, solidarnost...i sve to uz svu tragičnost rata od koje ova priča ne beži uprkos mnogim svetlim tonovima.

Lep film.Preporuka.

Zašto.

[/QUOTE]

Pa ono, nisam prestao zauvijek i u potpunosti nego takva mi je faza. Ne gleda mi se, počeo sam opet da igram igrice, nemam vremena za sve, nečega se moram odreći.

[QUOTE=yolix83]Meni je povrh svega jedan od problema što sam prestao uopšte da gledam filmove pa sad toliko i ne pratim.[/QUOTE]

Zašto.