Tomorrow Everything Will Be Alright

21.03.2014. 23:15

Tomorrow Everything Will Be Alright

Sutra će sve biti dobro
 
Trajanje : 7 min .
Godina proizvodnje : 2010
Zemlja : Liban / Velika Britanija
Režija : Akram Zaatari
Produkcija : Akram Zaatari
Berlinale sekcija : kratki film
Berlinale Kategorija : kratki film

Intenzivan razgovor između dvoje ljudi  jedne večeri dovodi do slikovite ljubavne priče o gubitku i čežnji. Omaž Ericu Rohmeru i pažnji koju je on pridavao malim detaljima našeg svakodnevnog života.
 
Intervju s Akramom Zaatarijem
 
Šta je film za vas Akrame ? , bila  je prva misao , koja mi je pala na pamet , kad sam prvi put gledala Sutra će sve biti dobro. U dve tri rečenice – manje, više  - kako želite i molimo vas, opišite nam vaše ideje.
 
Pravljenje filmova svakako se razlikuje od njihovog gledanja ili njihovog doživljavanja. Kao režiser, komunicirate svoj ​​svemir kroz jezik koji razvijate od jednog filma do drugog kao što arhitekt gradi jednu zgradu za drugom . Sa svakim novi delom imate osjećaj da ste otišli dalje, i da ste videli nešto čega niste bili svesni pre. Komunicirate kroz vaše omiljene teme, razvijate omiljene situacije , a ponekad koriste iste glumce koji se stalno pojavljuju na filmu, to je ono što sam ja označio kao univerzum. Ali kao publika drugačije doživljavate filmove. Oni čine vaš univerzum i postaju proširenje vašeg života, oni utiču na vaše navike i vremenom, oni pripadaju vašem životu. Kako ? Uglavnom tako što pokreću vaša osećanja . Vjerujem da je velik deo našeg ponašanja , naših želja uslovljeno filmovima i književnošću . Mi živimo sami, čak i kad imamo porodicu i prijatelje, a filmovi nam pomažu da savladamo našu usamljenost . Odrastao sam u vrlo teškim trenucima u južnom Libanu , a kasnije, u mojim tinejdžerskim godinama preselio sam se u u Bejrut i filmovi i književnost bili su  jedini način da zamislim život negde drugde , da zamislim ljubav negde drugde, i da prihvatim moju različitost. Sećam se mnogih slučajeva u Bejrutu u osamdesetim godinama, kada sam gledao film sam u ogromnom starom bioskopu . Sutra će sve biti dobro,  nastao je kao odgovor na poziv od strane ICO i Lux u Londonu filmskim stvaraocima da naprave kratke filmove koji bi bili prikazivani pre igranih filmova u komercijalnim bioskopima širom Velike Britanije . Pre toga, ni jedan moj film nije prikazan u komercijalnim bioskopima. To je bila prilika da radim za bioskop. Što drugo nego ljubavnu priču! Ima nešto romantično u ljubavnoj priči i biskopskom platnu, i bez obzira koliko to može biti stereotipno, ljubavne priče će ostati dominantne u filmskoj istoriji.
 
Možete stvoriti fizičko telo pomoću njegovog otsustsva. Možete stvoriti priču pomoću pisane reči. - Kad se znali, da će jedini pokreti u filmu biti pisaća mašina i papir koji se pomera nagore?
 
Sutra će sve biti dobro  je ćaskanje dvojice bivših ljubavnika: dvojica muškaraca, koji su se rastali pre deset godina, i koji priznaju jedan drugom želju da se ponovo sretnu. Moram priznati da sam snimao film dva puta, jednom sa super 8 crno belo, ali mi se nije svidelo kako izgleda. Onda sam ga snimio RED kamerom. U prvoj Super 8 verziji snimio sam scenu zalaska sunca s dvojicom mladića, od kojih je jedan imao krvavu ruku . To je trebalo da bude završna scena. Iako mi se svidela, kao i način kako je ušla u film, odlučio sam da je izostavim kada sam ponovo snimao RED kamerom. Polako je film  ostvaren bez fizičkih glumaca, a dva lika na četu postala su duhovi koji bi mogli uzeti lica svakog kog se publika seti. Neizbežno je u klasičnoj ljubavnoj priči da se publika vezuje za glumce.  Lepo je kad se, pošto ste odgledali film, vratite kući s nekim licem u sećanju, telom i neostvarenom željom da budete ta osoba. To je ta želja koju sam hteo da probam i reprodukujem bez korišćenja ljudi. Pisaća mašina je prisutna u mnogim mojim fotografskim radovima . To je pisaća mašinu koju mi je moj otac poklonio kad sam napunio 16 godina. Upotrebio sam danas uređaj koji pripada ranim osamdesetim, s logikom, koje spada u doba interneta . To je stvarilo nešto ekstra realno, sablasnu prisutnost otsutnih glumaca . Tragovi njihovog razgovora registrovani su  na beskonačnoj traci koja se pomera nagore . To je logika online chat-a , ali to je i način kako vi pišete scenario, transformacija situacije vodenja  dnevnika / dijalog liste može se videti kao odvajanje filma od glumaca, mise en scene,  to je povratak filma njegovom izvoru, pisanom scenariju.
 
Vi živite i raditi u Bejrutu . Koliko politička situacija i okolnosti koje utiču na vaš rad?
 
Život kroz mnoge ratove u Libanu verovatno je imao uticaj na mene, naročito politički . Ja sam uzeo umetnost kao područje kroz koje delujem. Ja sam totalni pacifist , i ne romantizujem revoluciju. Želio bih  da verujem da levica još uvek može učiniti naš život boljim , ali izgleda da to nije moguće. Liban mi je ostavio veliku nevericu da ljudi odlučuju o sopstvenoj sudbini. Želio bih da se držim daleko od vlasti .
 
( Maike Mia Höhne )