The Calm Beyond

Tja. Ovo je mahom neinventivno...  upitno i interesantno iz kojeg god ugla da krenem.

Povremeno lepo izgleda, dobra je glavna Kara Wang, još i bolja njena malecna pomoćnica Sarrina Boggs...ali većina ostalog...onako.  Reditelj, dovoljno mladi i perspektivni tip koji je radio krateže i reklame, sa ovim prvim filmom bi ipak skrenuo pažnju na sebe (problem je scenario ne režija), no siroma, umro 

Dakle, ogroman cunami gotovo potpuno potopi Hong Kong (kako ispada i ostatak sveta jer pomoći ni od kuda godinama, to ne pije vodu odveć, no hajde de). 

Pet godina kasnije mi pratimo preživljavanje naše junakinje koja sama samcita živi u onome što je ostalo od solitera opkoljenog vodom u kojoj su pa kakve...šta znam, zverke, bez ikakvog objašnjenja i uloge u ma čemu tokom filma, niti ih vidimo, niti se priča o njima, niti vode ovaj film ikuda, tek, eto, tu su, kažu, brćkaju se u tek ponekom momentu u toj mutnoj vodi. Grđe su bande koje plove u potrazi za preživelima, hranom, bogtepita, no zbog kojih se eto mora biti tih. I tako...svakodnevnica je teška i samotna, izolovana junakinja ima svojih demona iz prošlosti, traume i kajanja...sve dok u soliter ne nabasa devojčica Hei-Hei, ostatak filma mi gledamo tu sada nešto manje tešku i ne više samotnu svakodnevnicu njih dve, tokom koje srce naše glavne junakinje postepeno otopljava ovo majušno detence i otkriva nam nešto više o njoj.  I to je to. Apokalipsa je kulisa, ovo je priča o pobedi nad svojim demonima, ljudskom kontaktu itsl. Jednostavno meni nije bilo dovoljno da bi film bio interesantan. Ima boljih načina za ispričati takvu jednu priču, nije da ih nismo već gledali.