Saving Private Ryan

12.07.2025. 18:26

Ma nije pravdanje Puppet, još manje ratno stanje, već mi onako malo krivo što bukvalno nigde ne možeš pobeći od politiziranja i prljanja čak i nekih tako čistih umetničkih formi i mesta. Ako njih ne mrzi da neprestano bombarduju uvek i svuda, mogu i ja ponešto iskuckati za svoj groš. Nije mi teško. A nemam iluzije da mogu promeniti bilo koga ili ga makar odvratiti od ideje da pljucka po nečemu što svakako ne voli. Baš kao što niko ne treba imati iluzije da može mene pomeriti ma za milimetar. Idemo dalje...

12.07.2025. 11:00

Zato se ja ne osvrćem odveć na ovakve teme, još da se pravdaš zašto gledaš filmove, gde si bio i šta si radio i trista čuda oko toga. 😂 Bole te brige ar8c, ne padajte na provokacije samih tema. Lako je potom zalutati u zilion postova predaleko od ljubavi prema filmu. Trudim se razumeti svačiji pristup, nema veze za ideološke različitosti, stavove, razmišljanja, doživljaje i šta već, no kako god okreneš samo se ode u kakve kanda ambise 😂

Doduše, nije da nas ko razapinje ionako, zar bi i želeo da te nekakve patriote podržavaju 🤮, daješ se bre previše, čitati okolo te komentare, net je brlog, šta te briga, nema tu leka. Dok inače, ovde konkretnije, svako može gledati ili ignorisati kakve god već filmove, nismo u obavezi da ratujemo na nekakvim sličnim stranama 😂 nije ovde rat ionako 😂, već ćaskamo o filmovima, valjda baš zbog svih naših razlika.

12.07.2025. 10:06

Ja sam, eto, pripadnik te neke generacije koja je na svojim leđima direktno osetila sve tragične događaje krajem prošlog veka. Svojoj državi sam kroz vojsku darovao jednu od najlepših godina svog života, kasnije bivao i mobilisan, prošao kroz ratove, sakrivao tadašnjeg dvogodišnjeg sina kad su počele da padaju NATO bombe... Mislim da malo ko može reći da ima više razloga za neki bes i frustraciju, osim naravno postradalih i direktno osakaćenih u ratovima! Još manje može neko da mi spočitava patriJotski naboj, a ima toga i od strane nekih (ne obavezno na ovom mestu!) koji u ono vreme nisu ni rođeni bili, niti su jedan dan života odvojili za svoju vojsku i državu. Imam puno pravo da kažem šta mislim i osećam jer sam svoj dug državi i naciji pošteno odužio.

Sa druge strane odrastao sam sa Amerikom u duši i mislima, na američkom filmu, uz američku muziku, sanjajući kao klinac nekakav "američki san". I nisam bio jedini u to vreme svakako. To ni dan danas nije drugačije. Naravno da je lako svu krivicu prebaciti na drugog i onda ga mrzeti iz dna duše, ali ja sam oduvek imao drugačiji pristup. OK, oni drugi su loši momci, agresori i zlotvori, ali hajde da se malo i (kolektivni) ja pogleda u ogledalo i sagleda da li sam ja skroz savršen i nevin? Da li je moja vlast bila divna i bezgrešna, koliki je njen doprinos celoj tragediji i šta su učinili tadašnji političari da sačuvaju svoju zemlju i narod, koliko im je politika bila ispravna i realno sprovodiva? Onda malo neutralnim okom sagledaš svari iz više uglova i shvatiš da stvari i nisu baš tako jednobojne i jednostavne. Na kraju se uključiš u borbu protiv jednog takvog režima i uz masu drugih jednako nezadovoljnih "kazniš" isti zbog svega čemu je doprineo.

Ne bih se dalje bavio istorijom koja se svakako danas interpretira kako kome odgovara. Takođe nipošto ne bih drugima solio pamet jer svako donosi svoje odluke na koje ima puno pravo, između ostalog i šta će da gleda, a šta da bojkotuje. Tu nema nikakvih dilema. Samo tražim pravo na svoje mišljenje. Ovo je jedno od veoma retkih javnih mesta na kome učestvujem, a nadao sam se da će makar ovde ljudi raspravljati isključivo o filmu, odnosno umetnosti, te da će prljava politika, propagiranje rigidnih stavova i kampanja "spaljivanja" ostati daleko od ovog mesta. Izgleda da ipak nije moguće.

Konačno, ja od filma tražim pre svega zabavu. Mašta mi je razuzdana i ubedljivo najbolje uporište za nju još od najmlađeg doba pronalazim u Hollywoodu. Ne bavim se čitanjem između redova, pronalaženjem skrivenih agendi, jednostavno želim dobru zabavu, ali i ponešto da naučim o životu od onih najboljih u svom poslu. Ako bih krenuo sa odmeravanjem ko je nekada u istoriji nekome stao na žulj, pa to terao za "vek vekova", vše niko na kugli zemaljskoj ne bi ni sa kim pričao, već bi se samo mlatili i ispravljale istorijske nepravde. A to baš i nije najmudriji način da se proživi život. Po meni!

Nekada krvni neprijatelji u svetskim ratovima postadoše najbliži saradnici, neko progutao atomsku bombu, a potom vrlo brzo postao najbliži saveznik gde omladina bukvalno kopira taj isti spominjani američki san. Zar nisu i naši očevi/dedovi masovno pohrlili u istu tu Nemačku nedugo nakon rata kako bi istu tu nemačku gradili i "služili" joj? Koliko je samo primera u istoriji! Idiotski političari zakuvaju stvari, a blentavi narod sledi i pokolje se bez ikakvog razloga! Kasnije, baš kako to i ja radim, podvučeš crtu, upamtiš dobro šta je druga strana radila i to ne zaboraviš, ali sagledaš i svoje greške pa kreneš dalje. Nema druge, život teče dalje. Iz svega gledaš da nešto i naučiš kako ne bi ponovio istorijske greške.

A prokleti Balkan... Balkan "uživa" da pamti i ponavlja. Simptomatično je da se ovde danas uglavnom razapinje zapad i vodi prava antikampanja, dok se istok posmatra kao nekakva oaza demokratije sa liderima koji su tako humani prema svojima i drugima! Smešno. Takođe se kroz Ameriku gleda isključivo državni establišment (koji je apsolutno tragičan) i vojni aspekt, a zaboravi se silan "običan" narod, kulturna zajednica i milioni onih toliko sličnih po elementarnim ljudskim osobinama, porodičnom srećom, strahovima, maštom,... Zaboravi se koliko je samo ljudi sa Balkana u toj istoj USA, koliko broji ovdašnja iseljenička zajednica u jednom Chicagu, kao i činjenica da će uskoro, ovim tempom, više Balkanaca biti na tom "trulom" zapadu nego u matičnim zemljama! Svi ti ljudi takođe čine taj zapad po kome se tako revnosno pljuje u poslednje vreme. Sa druge strane ima i anomalija, pa mi nikada neće biti jasno kako se moglo desiti da gotovo sve balkanske domaćice tako lako padnu na turske serije, a ovde nas Turci gazili 500 godina!? To smo izgleda ipak skloni da malko zaboravimo, valjda zato što su Turci geografski na istoku (mada glavom prilično na zapadu!)...

Da ne dužim više, svakako sam već dao dovoljno materijala da me dežurni branioci poklope, ali kao što rekoh, to me uopšte ne dotiče i vrlo sam zaradio pravo da imam svoj stav. Želim samo dodati u ime filma ispod koga se sve ovo piše - Saving Private Ryan je pre svega i iznad svega jedan fantastičan ANTIRATNI film od koga svakog pacifistu poput mene mnogo puta pođu žmarci. Verujem da je slično kod svakoga ko je ikada obukao uniformu i osetio malo baruta, a da rat mrzi više od svega. Uz sve to zanatski i tehnički je fantastično i uverljivo snimljen, iz glumaca je izvučeno i više od maksimuma, a sve je na nivou koga je ovaj film zaslužio među gledaocima i kritičarima.

Da li je snimljen po istinitoj priči ili je izmaštan - apsolutno nebitno! Koja se zastava vijori? Apsolutno nebitno, pa neka bude od strane onoga ko je u tom ratu pobedio, ko je doprineo debelo da se hitler porazi. Kad neko drugi snimi svoj film, neka stavlja svoju zastavu, ja sa tim nemam problem poput nekih! Da li ima i boljih ratnih filmova? Takođe nebitno i stvar je ukusa. Što više takvih filmova je poželjno kako ljudi ne bi ponavljali iste istorijske greške, ali izgleda da to baš ne štima jer ljudi izgleda ne uče iz ovakvih filmova, pa biraju vođe koje iznova rade to što rade. Da li je film propaganda? Apsolutno nije! Da li bih ga svakome preporučio? Apsolutno da, ali različiti ljudi imaju različite motive i donose sopstvene odluke na koje imaju puno pravo. Jedino što želim jeste da oni kojima odgovara takva kinematografija ne budu razapinjani od branilaca... ne znam ni ja čega!