Rollerball

26.11.2025. 15:47

Ma kako ne pamtiti tako velike i važne životne stvari u ono vreme? Prvi ozbiljan hi-fi zaslužio sam 1984 i beše to prava egzotika u vidu muzičkog stuba (gramofon, receiver, dek dvokasetaš, 2x70W) što mi beše važnije čak i od namirivanja filmske gladi! 1990 sam postao vlasnik Panasonic video recordera uz jedan priručni video player u sklopu prve životne profesije - sopstvenog video kluba!

Nabavilo se negde između 500 i 600 VHS kaseta, snimalo sve što se smatralo poželjnim, kako za mene, tako i za bisnis. Pa kuckanje kataloga svih probranih naslova sa kraćim opisom na klasičnoj pisaćoj mašini. Ma ljubav i strast kojima se čovek skroz posveti i ne žali ni vremena ni novca, premda ovog drugog nikad ne beše dovoljno za sve želje i prohteve... Pa još i knjige spominješ! Blizak član familije mi je bio u Polarisu, gutalo se sve do čega se moglo stići, posebno od horor/SF materije...

Često se pitam kako mlada osoba danas može biti depresivna i/ili internet koristiti na tako površan način, uz sve ono što je dostupno (od umetničkih dela, preko komplet znanja i informacija bukvalno o svemu) poredeći sa onim što su stariji morali proći za samo mrvicu svega toga!? Ali kompleksna je to tema, ne bih je sada načinjao. Jedino verujem da zaista važi ono da čovek u nekom momentu mora da bude uskraćen i da nema, kako bi umeo da ceni vrednost onoga što naknadno stekne i onoga što ima!

26.11.2025. 08:15

Ma OK danas Alex, može sada da se vrti gde i kako hoće. Ali nekada? Samo za ilustraciju, film je iz 1975. godine, a sećam se da su moji roditelji kupili prvi TV u boji te godine, super moderni EI Niš Gledanje crno-belih pokretnih slika u to doba beše prilično uobičajeno. Treba li uopšte apostrofirati nepostojanje interneta, kao i svega dva dostupna državna TV kanala? U istoj meri tek odškrinute prozore ka svetu.

U ono vreme značaj i odgovornost filmskih urednika bili su enormni u cilju kulturnog uzdizanja nacije i širenja horizonata. Sva je sreća pa su u ono vreme na odgovornim pozicijama bili surovi profesionalci i najbolji među nama. Gde to beše od danas aktuelne negativne selekcije? Da se ne uplićem sada u te priče.

Bilo kako bilo, jedan klinac je širom otvorenih očiju gledao Rollerball do te mere da se sa bratom jednake starosti igrao i glumio tu igru. Tek sam, mnogo kasnije, kao veliki ljubitelj Američkog fudbala prepoznao inspiratore za jednu takvu imaginarnu igru u izmaštanoj budućnosti.