Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Наслов:
Pisma mrtvog čovekaГодина:
1986Жанр:
драма, научна фантастикаТраење:
87 минРежија:
Konstantin LopushanskiyСценарио:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyОпис:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Слично за гледање
- Коментари на филмот/серијата (1)
Gadkie lebedi (2006)
драма, мистерија, научна фантастика
Negde u Rusiji, u gradu koji se ne može naći na karti, nalazi se internat za nadarenu decu. U tom internatu nastavu drže ljudi sa maskama na licu, koje lokalno stanovništvo naziva „ljigavci“. Da li...
Sanatorium pod Klepsydra (1973)
драма, фантазија, хорор
Priča prati mladog Židova koji posjećuje oca u tajnovitom sanatoriju u kojemu vrijeme ne teče normalno... Film je adaptacija zbirke pripovjedaka Brune Schulza "Sanatorij pod klepsidrom". Vlasti su...
Es ist nicht leicht ein Gott zu sein (1989)
драма, научна фантастика, авантура
Priča filma se odigrava u dalekoj budućnosti, na udaljenoj planeti, u kraljevstvu Arkanar, gde živi ljudska civilizacija koja se još uvek nalazi na srednjevekovnom nivou razvoja. Glavni heroj filma...
Wojna swiatów - nastepne stulecie (1983)
научна фантастика, трилер
Sinopsis Krajem 20. veka Marsovci dolaze na Zemlju. Iron Idem, voditelj televizijskog programa Nezavisne vesti, primoran je da čita propagandne poruke. Krajem 20. veka Marsovci dolaze na Zemlju. Iron...
За коментирање мора да бидете пријавени!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.