Špansko-argentinski film, radnjom i postavljen u Buenos Airesu i (više) u Madridu, na tipično španski, vrlo verbalni način u sveopštem prštanju dijaloga, govori nam o ocu i sinu, njihovoj otuđenosti kao i neraskidivosti, lutajućim, izgubljenim dušama, egu, individualizmu, prijateljstvu i ljubavi, njihovim tamnim stranama...prilično kompletan i kompleksan filmić u kome sam uživao sve vreme.

Pošto je nesmotreno uzeo poviše narkotika, u ljubav razočarani tinejdžer, inače pitomi Martin Jr (Hache) se oporavlja, dok mu je porodica zgranuta i zabrinuta a sama majka ne može da dočeka svog bivšeg supruga, Hacheovog oca Martina Sr (veteran Federico Luppi), filmskog režisera koji sada živi u Madridu, kako bi konačno uzeo pod svoje Juniora. Ovaj to i čini, odvodi sina iz Argentine u Madrid, gde Hache upoznaje atipični unverzum svog oca, teškog čoveka koji uz svoju preku narav jedva održava vezu sa malobrojnim bližnjima, devojkom Alicijom (fenomenalna Cecilia Roth) i prijateljem Danteom (možda i najbolji lik u filmu, sjajni Eusebio Poncela). 

Njih četvoro provode vreme u razgovorima o svemu, često podeljenim, nasuprot prekom i dalekom Martinu Sr uglavnom o samom prihvatanju individualnosti, što podjednako vodi u tragične kao i one uzvišene odnose među ovim specifičnim ljudima. 

Vrlo životan, inteligentno pisan i vođen, fenomenalno odglumljen, vrlo dobar film.