Hyeomnyeo: Kar-ui gi-eok

Naravno da su ukusi različiti, ali moram dodati.

Wire fu scene nisu ripoff te precijenjene razivkuše, koristile su se i prije u wuxia i xianxia filmovima.

A najljepša wuxia koja je "pravi praznik za oči sa eksplozijom boja, fenomenalnih kadrova, kostimografijom, pa i sama radnja" je House of Flying Daggers.

Ovaj korejski pokušaj se može sakriti u mišju rupu pred njim.

Uh, ne bih mogao da se složim sa prethodnom konstatacijom.

Meni je ovaj film odličan, kinematografski jedan od najlepše snimljenih filmova konkretnog podžanra (martial arts, borbe mačevima i sl). I te neke scene koje su bile rip off filma "Crouching Tiger, Hidden Dragon" nisu mnogo smetale ovom ostvarenju. Određeni umetnički ukrasi koji mi smetaju u pojedinim korejskim filmovima, ovde su mi došli kao adut, a ne teret filma.

Vizuelno, film je pravi praznik za oči sa eksplozijom boja, fenomenalnih kadrova, kostimografijom, pa i sama radnja na kojoj je očigledno najviše pritužbi, dovoljno je interesantna da zadrži pažnju.

Ja  bih ovaj film preporučio svakom ko voli akciju, mačevalačke veštine i radnju smeštenu u istorijski kontekst.

Nekad davno upalio i ugasio. Razlog - ne volim wire fu osim u svrhu komedije.

Natjerao se pogledati ga ipak do kraja.

Visokobudžetni stil povrh sadržaja.

Skoro potpuno neiskorišteni dokazani talenti Byung-hun Lee i Kim Go-eun.

Priča ovog dvosatnog ničega stane u dvije rečenice.

Tragedija je to što ta priča, odnosno ideja, uopće nije loša.

Prava je šteta da se ideja nije razradila do sitnih detalja i ukrasila dodatnim pričama i dijalozima umjesto trošenja vremena na blesavi wire fu.

Preskočiti.